Većina vas je sigurno gledala film “Hačiko”, snimljen po istinitoj priči o istoimenom psu iz Japana, koji je godinama nakon smrti svoga vlasnika čekao kao i uvek na železničkoj stanici. Takav jedan veran pas postoji i na Balkanu, tačnije u Travniku u BiH. Džemo i njegov Halo imaju sličnu priču.
Ovaj je pas izabrao svog čoveka i poslednjih 7 godina svako jutro dočekuje ga na autobuskoj stanici i s njim provodi ceo radni dan. Travničani su toliko oduševljeni njihovim odnosom da su, o tom neobičnom prijateljstvu, čak i film snimili. Ekipa “Provjerenog” otišla je lično da se uveri u ovu priču.
Njegova jutra već 7 godina započinju strpljivim čekanjem. Od toliko ljudi koji svakog jutra prolaze istom trasom, ovaj mešanac odabrao je baš njega, Džemala – svog čoveka. Od ponedeljka do petka, svih 8 radnih sati oni provode zajedno, ne razdvajaju se ni na sekundu. I to ne kao gospodar i njegov pas, već potpuno ravnopravni. Iako Džemo nije čovek od velikih reči, delima je mnogo pokazao. Svog četvoronožnog prijatelja pronašao je dok je bio izgubljeno štene. Odveli su mu mamu i brata, a njega ostavili samog. Nad time Džemo nikako nije mogao da ostane ravnodušan.
Nije ga smeo povesti kući pa je Halo postao jedan od uličnih pasa kakvih su, nažalost, travničke ulice prepune. Tužna je slika napuštenih pasa koji lutaju ulicama. Ali Halo nije napušten, iako to prolaznicima može tako izgledati. Nažalost, Džemo svog ljubimca ne može odvesti kući jer živi s majkom koja ne dopušta da Halo dođe sa Džemom. O njima su čak snimili i film koji je oduševio meštane. Radnom šetnjom dugom Bosanskom ulicom naiđu na mnogo prijatelja koji ih sada prepoznaju, jave se, mahnu i s njima podele ručak. Oni su postali travničke zvezde.
Kod Džeme nema zabušavanja – pedantno i predano odrađuje posao, a njegov se Halo na to se već naviknuo. Halo iskoristi tek pokoju priliku pa navrati na neka svoja mesta. Nezaobilazna je cvećara gospođe Munevre kojoj je odnos ova dva prijatelja već godinama poznat.
Halo je jednom udario auto pa se u tom periodu nedelju dana ovaj dvojac nije mogao družiti, sve dok Halo nije ozdravio, a Džemo je sve vreme brinuo za njega. Dok mu je “kolega” bio na bolovanju, smene su trajale duže, kaže. A da njegov Halo može reći štogod, verovatno bi rekao da je njemu tako onim danima kada Džemo ne dolazi na posao.
Kada petkom isprati svojeg jarana, zauzme mesto u blizini komunalnog preduzeća, gde zna da će se Džemo vratiti. Iako su ga neki hteli da ga udome, napravili mu čak i kućicu, Halo nije hteo da ostane. Iznova i iznova vraćao se na svoje mesto. On je očito izabrao.
Pogledajte video:
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.