Sjedinjene Američke Države su jedan od stubova Dejtonskog mirovnog sporazuma. Američki diplomata i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i azijska pitanja Hojt Brajan Ji posetio je Zagreb i otkrio kakav je danas stav SAD po pitanju Dejtona.
– SAD ostaju privržene tom modelu suverenosti i teritorijalnog integriteta BiH, ali je u toj zemlji potrebno reformisati izborni sistem. Vlada u BiH ne funkcioniše na nivou na kom može da zadovolji potrebe ljudi, i ne može da osigura nivo sigurnosti i prosperiteta koja stanovništvu treba, kazao je Ji, i dodao da smatra da će reformski proces podstaknuti promene u zakonodavstvu koje će naposletku zahtevati i promene Ustava.
Hojt Brajan Ji smatra da je potrebno razgovarati s čelnicima BiH i oba entiteta, kao i sa središnjim rukovodstvom o tome kako postići taj nivo funkcionalnosti. Istakao je da SAD žele razgovar s partnerima u EU, uključujući i Hrvatsku, te s bosanskim Hrvatima, Srbima i Bošnjacima o tome šta je to što oni smatraju da je neophodno i moguće učiniti pre izbora u jesen 2018. godine. Ističe pritom kako iskustvo govori da je u izbornoj godini “teško donositi ovako osetljive odluke”.
– To znači da mi kolektivno, kao međunarodna zajednica, imamo 2017. da promenimo izborni sistem, unesemo promene u strukture vladavine zakona i privrednu strukturu kako bi bile uspostavljene pre izbora. Po našem sudu, bila bi vrlo nesrećna činjenica da se nacionalni izbori ponovo održe prema istim pravilima – rekao je američki diplomata.
Ji je podsetio na zabrinutosti i ustavnog suda BiH i Evropskog suda za ljudska prava oko načina kako se biraju zvaničnici.
– Verujemo da ne bi smelo da bude nikakvih tabua oko nekih stvari – rekao je Ji, upozorivši pritom da “istovremeno ne trebada budemo preambiciozni”, već da utvrdimo šta je u godini pre izbora nužno i moguće izvesti. Rekao je i da su SAD tu da pomognu u pronalaženju rešenja, prenela je hrvatska agencija Hina.
Radikalizacija nije svojstvena samo BiH
Govoreći o privrednom napretku kao glavnom prioritetu svih zemalja jugoistočne Evrope, Ji podseća da je BiH jedna od najsiromašnijih u Evropi.
– Privreda je i dalje najveći izazov za većinu vlada na jugoistoku Evrope, ali i šire. Uz to, izazov predstavlja i jačanje osećaja sigurnosti, kako bi ljudi znali da su bezbedni od terorizma, organizovanog kriminala ili zloćudnih aktera spolja – rekao je Ji, ističući i problem u BiH: najveći broj stranih boraca po glavi stanovnika.
Što se radikalizacije tiče, ocenjuje da to nije samo nešto što se događa u BiH već u celoj regiji i Evropi.
– Taj fenomen jača. Ponekad jest povezan s religijom, a ponekad ne. Kakvi god da su izvori radikalizma, pretnja za stabilnost zemalja u regiji postoji, posebno u onim zemljama sa slabim institucijama – kazao je Ji, koji je na trenutnu funkciju došao nakon što je bio zamenik ambasadora SAD u Zagrebu.
SAD i Rusija ne sarađuju na Balkanu
U svom izlaganju Ji je spomenuo Rusiju, zemlju s kojom SAD sarađuje na područjima na kojima im se interesi poklapaju ili su slični.
– No, to očito nije uvek slučaj. Što se zapadnog Balkana tiče, Rusija je jasno dala do znanja da ne podržava integraciju zemalja poput Crne Gore u NATO, kao niti njihovu integraciju u EU. Mislim da Rusija pokušava da uspori, ako ne i spreči proširenje NATO i EU. To je izazov za Hrvatsku i za ostatak regije koji zagovara dalju integraciju – istakao je ji i dodao da to “ne znači nužno i rizik od sukoba”, ali jeste pitanje kojim se treba pozabaviti.
Diplomata smatra važnim da se te zemlje jasno izjasne prema Rusiji, ali i partnerima u EU i NATO jesu li predane reformama kako bi se pridružil Uniji ili Severnoatlantskom savezu.
Što se tiče već “ozloglašenog umora od proširenja”, Ji primećuje i umor u zemljama aspirantima i poručuje obema stranama da moraju “naporno da radei “.
– EU im mora pomoći da iznesu neophodne promene, dok aspiranti moraju da ubrzaju tempo reformi i uvere EU i NATO u korisnost novih članica. To je bio izazov za Crnu Goru: da uveri NATO da će biti snažniji s novom članicom. I Crna Gora je uspela – kazao je Ji i dodao da zemlje zapadnog Balkana moraju “stalno da demonstriraju tu volju i privrženost reformama”.
Po njegovu sudu sada je važno zadržati ” taj reformski zamah”, a kao veliki izazov drži i jačanje institucija koje nisu direktno vezane uz ekonomiju, ali imaju učinak na demokratiju, navodeći civilno društvo, slobodu medija, profesionalno novinarstvo i pluralizam medijskih izvora.
– Mislim da u ovoj regiji postoji deficit te vrste novinarstva – kazao je Ji, ocenjujući da su “vlade snažnije što je jača opozicija”.
Trampova administracija neće mijenjati politiku prema jugoistočnoj Evropi
Na pitanje o novoj američkoj administraciji koja ulazi u Belu kuću 20. januara, Ji je kazao da se politika SAD prema jugoistočnoj Evropi unazad barem 20 godina temeljila na obostranoj saglasnosti u pogledu američkih interesa u regiji, a to su stabilnost, sigurnost i prosperitet.
– Ne mogu da zamislim da će iduća administracija smatrati da ti interesi više nisu valjani. Vrlo je verovatno da će vaši i naši interesi ostati isti. Izazov koji ostaje, vaš i naš, jačanje je odnosa SAD i Evrope – zaključio je američki zvaničnik koji se jugoistočnom Evropom bavi poslednjih 20 godina.
Dijaspore,news Izvor blic/agencije
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.