Grabež, Čabrinović i Princip bili su maja 1914. godine u Beogradu, gde su od odmetnutih i samovoljnih elemenata naših službi bezbednosti dobili oružje da izvedu atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda. Ovde ih vidimo na Kalemegdanu: sigurno je da niko ko je pored njih prošao toga dana nije znao da će svega mesec dana docnije ta tri mladića promeniti tok istorije ljudske vrste.
Maja 1914. godine članovi „ Mlade Bosne“ i budući atentatori na austrougarskog prestolonaslednika, nadvojvodu Franca Ferdinanda, bili su u Beogradu. Ovde su opremljeni „potrepštinama“ od strane odmetnutih frakcija naših službi bezbednosti, ako tako može da se kaže; gotovo je izvesno da su revolvere i bombe „vasićke“ dobili od Voje Tankosića. Vežbali su pucanje u okolini Beograda.
Upravo u tom trenutku nastala je ova fotografija na Kalemegdanu, a sigurno je da niko ko je pored njih prošao toga sunčanoga dana nije znao da će svega mesec docnije ta tri mladića i njihovi drugovi — Muhamed Mehmedbašić, Vaso Čubrilović, Cvjetko Popović i Danilo Ilić — dramatično promeniti tok ljudske vrste.
Skroz levo sedi na klupi Trifun Grabež, poznatiji kao Trifko. Rođen 28. juna 1895. godine u svešteničkoj porodici na Palama, mladobosanac je postao kao gimnazijski đak. Na dan atentata u čijoj je organizaciji učestvovao, naoružan bombom i revolverom koje nije stigao da iskoristi, punio je devetnaest godina.
U sredini sedi Nedeljko Čabrinović , rođen 2. februara iste godine kao i Grabež, u porodici sarajevskog kafedžije Vase. Socijalističkih, levih shvatanja, prigrlio je ideje jugoslovenske revolucionarne omladine, kao i ideju tipično anarhističkog metoda političke borbe — individualnog terora. Kobnog dana koji je promenio istoriju sveta bacio je bombu srpske proizvodnje, „vasićku“, na automobil sa Francom Ferdinandom, ali je ona eksplodirala iza vozila.
Skroz desno sedi Gavrilo Princip, koji je svet ugledao 25. jula 1894. godine u Obljaju, selu kod Bosanskog Grahova. Njegov put ka Sarajevskom atentatu kojeg će postati centralna ličnost, bio je sličan, ako ne i identičan, onom njegovih drugova na slici. Austrijskom je psihologu dr Martinu Papenhajmu u zatvoru rekao da je „čitao mnogo anarhističkih, socijalističkih, nacionalističkih pamfleta“, te da su ga „anarhistički pamfleti nagnali na ubistvo“.
Sva tri mladića (koja su po tada važećem zakonu bili maloletni pa nisu mogli biti osuđeni na smrtnu kaznu) na ovoj fotografiji skončala su u istom gradu — Terezijenštatu, danas u Češkoj Republici, tada u Austrijskom carstvu, odnosno u austrijskom delu Austrougarske Monarhije. Nedeljko Čabrinović je preminuo prvi, 20. januara 1916. Iste godine samo 21. avgusta preminuo je od tuberkuloze Trifko Grabež.
Gavrilo Princip im se — verovatno zbog mučenja i loših zatvorskih uslova — pridružio 28. aprila 1918, nekoliko meseci pre okončanja Prvog svetskog rata koji je njegov pucanj, posredno ili neposredno, izazvao, i rušenja imperije koju je toliko mrzeo. Ali, čak i da je dočekao kraj rata, slobodu verovatno ne bi: zbog međunarodne reputacije, vlasti Kraljevine Jugoslavije, čak i da im je Princip bio isporučen, sebi ne bi dozvolile tako nešto.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.