Prva nedelja u 2018. donela nam je temperaturne ekstreme kakve planeta ne pamti. Jednom rečju – apokalipsu.
Dok Amerikanci čežnjivo gledaju ka nebu čekajući otopljenje, Australijanci bi samo kap kiše. Ništa više od toga.
Ciklon bomba zaustavila život na istočnoj obali
Ciklon bomba uspela je da za samo nekoliko sati krajem prošle godine zaledi priobalje istočne obale SAD do te mere da su se čak i ajkule sledile.
I dok su na poslovično toploj Floridi i iguane od hladnoće padale sa grane, Amerikanci tvrde da ne pamte ovakav januar.
– Ljudi moraju da se paze i da ne izlaze van kuće. Bilo koji nezaštićeni deo kože može da se smrzne u roku od jednog minuta. Ovo je ekstremna hladnoća i jedini lek za nju je boravljenje u toplim prostorijama. Napolje možete tek kad prođe talas – rekao je meteorolog Den Pidinovski za NBC.
Ciklon bomba odnela je u SAD 18 života, iako su tokom četvrtka, petka i subote zatvorene škole, glavne avionske piste, železničke stanice i sva mesta javnih okupljanja.
Vetrovi su duvali i brzinama od 120 km na sat, a snežni pokrivač dostigao je u Mejnu i Nju Hempširupola metra.
Talas neverovatno hladnog vremena na istoku SAD uslovio je i prvu pojavu snega na Floridi posle čak 30 godina, a tek danas građani od Mejna do Virdžinije mogu polako da izlaze pred ulaze kuća i zgrada pošto je ciklon bomba u slabljenju.
Kad se i pakao smrzne
U državi Mičigen postoji gradić od 200 stanovnika koji se doslovno zove “pakao” (“Hell”) a čiji meštani ne pamte kada je poslednji put temperatura bila niža od minus 10.
Za vikend se i to dogodilo – građani Hela su se smrzli a živa u termometru pala je na minus 21C! Prekrivač od snega je doslovno zaleđen a led je prekrio zgrade, pločnike i puteve.
Svi građani Hela napustili su kuće na vreme pa je u vreme ciklon bombe “pakao” bio napušten.
Njujork u haosu
Pucanje glavne vodovodne cevi na glavnom aerodromu “JFK” u Njujorku, produžilo je višečasovno kašnjenje letova izazvano ciklon bombom i to u najgorem mogućem trenutku – kada je život na aerodromu konačno krenuo da se vraća u normalu.
Vlasti kažu da su otkazani dolasci aviona na međunarodnim linijama na Terminalu 4, a putnici koji su već stigli se prevoze na druge terminale.
A u Australiji – kajgana na asfaltu
U Australiji sušta suprotnost – i kod njih je ciklon bomba ali suprotnog značenja – ekstremno visoke temperature odnele su više desetina života a preko vikenda je u mnogim gradovima bilo više od 40 stepeni.
U nedelju je zabeležen najtopliji dan od 1939. godine – u Sidneju je u predgrađu Penrit izmereno čak 47,3 stepeni i zbog vrućine je bio prekinut i jedan teniski meč. Na stadionu gde se igrao kriket izmereno je neverovatnih 57,6 stepeni.
Vlast je apelovala na građane Sidneja da ne potpaljuju požare i da izbegavaju bacanje opušaka u prirodi. Nekoliko požara zabeleženo je u subotu u državama Viktoriji i Južnoj Australiji.
Oluje u Evropi donele poplave
Oluje koje su harale prethodnih dana Zapadnom Evropom donele su ono čega su se stručnjaci najviše plašili – poplave.
Nemačke vlasti morale su da obustave brodski saobraćaj oko grada Kelna zbog izlivanje reke Rajne, ali su zvaničnici izrazili uverenje da će nivo vode početi da opada tokom sedmice.
Gradske vlasti Kelna saopštile su da će saobraćaj za plovila, uključujući turističke brodove, biti obustavljen.
Kad i u Španiji zagospodari sneg
Španci nisu mogli da veruju svojim očima kada su tokom vikenda gledali kako se u mnogim velikim gradovima, pa i u Madridu oformljava snežni pokrivač.
A u Srbiji – proleće!
I dok jedan deo Evrope muku muči sa snegom, olujama i poplavama, stanovnici Srbije za Božić su na poklon dobili prolećnih 19 stepeni Celzijusovih!
Iz RHMZ poručuju da nemaju nikakve podatke o tome da je IKADA u Srbiji za Božić bilo ovako toplo. Iako se 2007. godina vodi kao najtoplija zima u poslednje vreme, na Božić je tada bilo “samo” 10 stepeni.
Godine 2001. za Božić je bilo 13,2 stepeni, što je opet ništa u odnosu na Valjevo recimo koje je u nedelju uživalo na 19 stepeni. U Beogradu je bilo 17.
Stručnjaci upozoravaju: Ovo je samo početak klimatskih promena
– Broj smrtnih slučajeva nastalih usled ekstremnih hladnoća ili otopljenja mogao bi da s 3.000 naraste na 152.000 godišnje – stoji u časopisu The Lancet Planetary Health.
On dodaje da ako se globalno otopljenje hitno ne suzbije, oko 350 miliona Evropljana moglo bi da na godišnjem nivou bude izloženo štetnim klimatskim ekstremima.
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.