Aktuelno

Američkih državljana nema u Hagu zbog zakona “Desant na Hag”

By admin

Posted on 22/11/2016

Posle nekoliko afričkih zemalja prethodnih meseci, iz Međunarodnog krivičnog suda u Hagu povukla se i Rusija. Kao razlog navode to što sud nije opravdao nade koje su polagane u njega i nije postao nezavisan pravosudni organ. Sud je, inače, nadležan za genocid, agresiju, zločine protiv čovečnosti počinjenih na teritoriji ili od strane državljana zemalja koje su pristupile sudu. Kakav je smisao suda ako najveće svetske sile nisu u njegovom dometu?
Iz suda čije je jedno od načela dobrovoljnost, dobrovoljno odlazi Ruska Federacija. Na to ih je naveo izveštaj Haga u kojem se pripajanje Krima Rusiji izjednačava sa oružanim sukobom Rusije i Ukrajine. Istražitelji pokušavaju da saznaju i da li Rusija kontroliše oružane grupacije na jugoistoku Ukrajine.
„To je u suprotnosti sa realnošću sa naše pozicije, ali i sa pozicije građana Krima koji su se na referendumu izjasnili da uđu u u sastav Rusije. Što se tiče sukoba milicija na istoku Ukrajine sa vladinim snagama, to je građanski rat, tj. unutrašnji sukob“, kaže Dmitrij Peskov, portparol predsednika Ruske Federacije.
Međunarodni krivični sud je nastao Rimskim statutom koji je stupio na snagu 2002. Do sada ga je ratifikovalo oko 120 zemalja, među kojima i Jugoslavija. To nije učinila i Rusija iako je potpisnica.
„Uvek me čudilo zašto Rusi dozvoljavaju da daju svoj pečat nečemu što se ipak pretvorilo u vladajuću grupu koja stalno donosi iste odluke u korist istih interesa“, kaže Ljiljana Smajlović, novinar.
„Ja mislim da je to nešto što otežava funkcionisanje, pa i smisao suda. Sud ima smisla ako oni čiji su građani akteri međusobnih sukoba pristaju da njihovi građani budu gonjeni“, kaže Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava.
Članovi suda nisu ni Kina, Izrael, Irak… Iako su učestvovali u pravljenju, Amerikanci su povukli svoj potpis. U nameri da izbegnu da sud sudi njihovim državljanima, usvojili su zakon, poznatiji kao Desant na Hag. On im daje mogućnost da bilo gde oslobode svog vojnika optuženog za ratni zločin ako je zatočen mimo njihove saglasnosti.
„Nije u redu da zemlja koja neće da svoje građane izvrgne riziku da dođu na taj sud, nije u redu da ta država kroji pravila u tom sudu. Kada gledate Vikiliks depeše, vidite da Amerikanci vode glavnu reč, oni su određivali ko će biti tužilac u tom sudu i ako ga nisu prihvatili“, kaže Ljiljana Smajlović.
Sud preuzima one slučajeve koje država članica nije u stanju da procesuira ili to ne želi. Kada je reč o državama koje nisu članovi, Savet bezbednosti ima pravo da ukaže na kršenje međunarodnog prava u tim zemljama, što je učinjeno u slučaju Darfura.
„Međunarodni krivični sud nije savršen, ali mislim da je bila ideja kojoj je trebalo dati više šansi nego što joj je dato“, kaže Varadi.
U 14 godina postojanja suda stale su četiri presude, a potrošeno je, kako tvrdi Moskva, milijardu dolara. Presuđeno je bivšem predsedniku Liberije zbog ratnih zločina u građanskom ratu u Sijera Leoneu. Pojedini afrički političari, međutim, godinama tvrde da je sud opsednut njihovim kontinentom, jer je svih 39 optužnica, tvrde, protiv ljudi iz afričkih zemalja.
RTS