Američki srednjoškolac piše knjigu o Arkanu: Nije mu bio ravan ni Korleone!

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Tinejdžer iz Konektikata nas je prilično iznenadio znanjem o životu Željka Ražnatovića, ali i o prilikama na prostoru bivše SFRJ

Za Amere važi stereotip da su neobrazovani, van svih tokova, ili, u krajnjem slučaju, nezainteresovani za ostatak sveta. Međutim, učenik srednje škole Džonatan Kacman i te kako ruši stereotipe o takvim Amerikancima…

Džonatan (16), srednjoškolac iz Grinviča (država Konektikat), udaljenog 45 kilometara od Njujorka, počeo je na internetu da se raspituje o životu Željka Ražnatovića Arkana i vrlo brzo nas zainteresovao – kakvi su mu bili motivi za tako nešto. Stupili smo u kontakt s njim, a njegovo poznavanje novije srpske istorije nas je, ruku na srce, prilično iznenadilo… Kacman je, inače, rođen u Parizu, od oca jevrejskog porekla i majke katolikinje.

– Profesorka istorije nam je rekla da možemo da sami odaberemo temu iz istorije koju želimo, odnosno, jednu ličnost koju bismo hteli da nezavisno istražimo. Ovo nije važilo za sve učenike, ali sam insistirao. Prvo sam hteo da istražim uticaj Hladnog rata na relacije u Africi, ali mi je ta tema bila dosadna. Onda sam čuo za Arkana, koji mi je mnogo zanimljiviji. Tako sam počeo da se raspitujem i radim na projektu – rekao je Džonatan za Telegraf.rs.

On dodaje da je prvo morao da nauči o ratovima na prostoru bivše SFRJ.

– Čuo sam za Srebrenicu od mog starijeg brata i nakon što sam završio čitanje knjige “Endgame” (u prevodu završnica, prim. aut.) od Dejvida Rodea, dosta sam proučavao na internetu o tome, gledao sam i neke dokumentarce. Naleteo sam na Arkana, za koga se ispostavilo da je bio vrlo jedinstvena i važna figura u ratovima.

Džonatan nije potpao pod uticaj nekadašnje antisrpske propagante u pojedinim zapadnoevropskim medijima i trudi se da što objektivnije sagleda na sve aspekte.

 

– Zanimljivo, o Arkanu nisam čuo od mojih školskih trenera koji su Srbi, ali su mi dosta pomogli, usmerili su me na pravi put. Shvatio sam i srpsku kulturu na dobar način jer da sam koristio običan sajt za prevod, izgubio bi se smisao u prevodu. Tako sam naučio i o pucanju u jabuku na svadbama, koju sam video na Arkanovom venčanju. Istina je da vam pomalo čudno zvuči da neki klinac iz SAD ima interesovanja o ovome.

– Da se vratim na temu, u člancima o Arkanu piše svašta, uostalom, i da je trebalo da završi u Hagu. Mogu u neku ruku i da shvatim one koji su mu se divili, jer sukobi na Balkanu idu vekovima unazad, još od doba Otomanskog carstva. Titovi drakonski zakoni su samo gurnuli pod tepih te probleme koji su oduvek postojali – kada je Broz umro, međunacionalni konflikti se nisu mogli izbeći. Arkan je te tenzije iskoristio da formira Srpsku dobrovoljačku gardu, a pričalo se i da je njegova jedinica izvršila zločine u Hrvatskoj i BiH.

Džonatan nije prestajao da nas iznenađuje poznavanjem prilika u Srbiji u prethodnih 20 i kusur godina. Pričao je kao mator, a ne kao da ima samo 16 godina.

– Dok je Arkan bio na vrhuncu moći, Srbija je bila na najnižoj tački, zbog sankcija i slabe ekonomije. Srbi su poštovali čoveka koji je izgledao veoma uspešno i popularno. Znam i za turbo-folk i za pesmu koja je, možda, opisivala deo Srbije u to vreme, od Viki Miljković iz 1992: “Koka-kola, Marlboro, Suzuki”. Po mnogo osnova, reči te pesme i sam Arkan se mogu poistovetiti sa gangster repom u SAD, koji privlači siromašniju populaciju. Peva se o raskoši i uspesima. Svi hoće da budu bogati, da im je lepo, da su moćni, a Arkan je bio baš jedna takva ličnost.

– Ono što me najviše zapanjuje kod Arkana je to da nije delovao sam, već da je imao podršku tadašnjih državnih struktura. U SAD su gangsterski filmovi popularni jer su mnogi opsednuti idejom da jedan čovek može da “zavrne” ceo sistem. Arkan je na neslavan način krčio svoj put do uspeha, ali nijedan poznat lik iz holivudskih ostvarenja, poput “Kuma” ili “Buč Kasidi i Sandens Kid”, mu nisu ravni.

Naš sagovornik dodaje da je čuo da pojedini stranci dolaze na Arkanov grob, gde se slikaju i klanjaju mu se.

– Moj motiv nije takav, ne klanjam se Arkanu. Ali znam da su, recimo, pro-fašistički orijentisani navijači Lacija bili na njegovom grobu, kao i neki navijači francuskog Liona. Ima neke logike da mu se klanjaju neonacisti, jer u vreme ratova neki Grci su učestvovali na srpskoj strani koji su danas članovi ultradesničarske partije “Zlatna zora”. Ultranacionalisti, koje god da su nacije, uvek privlače jedni druge.

Što se tiče dolaska u Beograd, Kacman kaže:

– Ne verujem da ću posetiti Beograd uskoro, niti obići Arkanov grob – dovoljno je ono što sam viđao na slikama. Ako bih i posetio nekada Beograd, išao bih, recimo, na Adu Ciganliju ili bih posetio muzej Nikole Tesle… Takvi Srbi, kao što su Tesla, Novak Đoković, Vlade Divac, su mnogo poznatiji u svetu nego političari koji su obeležili ratove. Svako dete ovde kod mene u Grinviču zna ko je Đoković, skoro svi znaju i za Teslu. Rekao bih da je vaš naučnik postao mnogo popularniji prethodnih godina i postoji ideja da se obnovi Teslina laboratorija u Njujorku, odnosno, da se pretvori u muzej.

Na red je došlo i “poznavanje” istorije Svetlane Ražnatović.

– Deo mog istraživanja obuhvatio je i Cecu, odnosno, njene početke, popularnost u mladosti i odnos sa Arkanom, a posebno svadbu, koja je emitovana na nacionalnoj televiziji. Čini mi se da je preko 200.000 video kaseta prodato sa te svadbe. Čuo sam njenu muziku, ali ne znam naslove pesama. Slušao sam i ostale turbo-folk izvođače, kao što je Goga Sekulić, koja je imala dobar dokumentarac na “VICE news”. Nisam fan te muzike, ali su mi zabavni njeni ritmovi.

Kacman je zapazio jedan detalj sa venčanja decenije u to vreme, sredinom devedesetih.

– Što se tiče crnogorskog porekla Arkana, mislim da je ono vrlo bitno. Na svadbi je nosio tradicionalnu crnogorsku nošnju, koja ukazuje na to da je duboko poštovao svoje korene, koje, opet, igra ulogu u nacionalističkoj ideologiji. Ali, naravno, sama Crna Gora nije bitna za ono što je on kasnije postao. Voleo bih da jednog dana javno objavim svoje istraživanje o Arkanu, a ideja je i da objavim knjigu na tu temu.

Pitali smo Džona – da li zna trenutnu političku scenu u Srbiji…

– Ne znam ko su politički lideri Srbije danas, ali znam da je vaša zemlja veoma bitan faktor u regionu, a dobiće, izvesno, još veću ulogu posrednika kada budu porasle tenzije između Rusije i Evropske unije. Poštujem izuzetno srpsku vladu koja je izručila haške optuženike pravdi, čime je pokazala da ne želi da pravi kompromise, niti da zataškava greške iz prošlosti.

Nezabilazna tema bio je i Donald Tramp.

– Što se pobede Donalda Trampa tiče, uticaće sigurno na Srbiju, ali i na ceo svet. On je pokazao da je osobenjak, i da želi da stavi Ameriku iznad interesa ostalih. Za svet, to znači da će se SAD manje mešati, da će biti manje podrške i saradnje američke vlade. Donalda neki smatraju rasistom i nacionalistom, jer želi da protera ilegalne imigrante, a posebno znamo njegov stav o muslimanima. Ne znam tačno kakav će imati uticaj na Srbiju, ali znam da će njegova vladavina potencijalno poremetiti odnose SAD sa ostatkom sveta – zaljučio je srednjoškolac iz Konektikata.

(Dijaspora.news/Telegraf.rs)