Albert poslednjih sedam godina predaje stručne predmete učenicima kuvarskog smera u Mačvanskoj srednjoj školi u Bogatiću.
Šta sve može da se postigne upornošću i obrazovanjem svojim primerom pokazao je Albert Panić (52) iz sela kod Bogatića. Od konobara,posle završene trogodišnje srednje škole, uspeo je da “dogura” je do diplomca na Fakulteta za turizam i hotelijerstvo, a potom završi i postdiplomske specijalističke studije na Visokoj hotelijerskoj školi.
– Na ugostiteljstvo se oduvek gledalo kao zanimanje drugog reda. Pokazivali su prstom i na podrugljiv način govorili o meni i mojim kolegama. A kada sam počeo da radim kao profesor u srednjoj školi, mnogi su komentarisali “šta će konobar u učionici”. U glavama ljudi, posebno u maloj sredini, zauvek ostaješ ono što si bio na početku, a napredak i uspeh se ne opraštaju. Ja nikome ništa nisam pričao, radio sam u kafanama, pod šatrama, u hotelima, imam svoju preduzetničku radnju, a za sve to vreme, skoro trideset godina sam neprestano učio, polagao ispite i nisam smatrao da o tome treba da pričam na sav glas – kaže Albert.
“Život ga nije mazio”, moglo bi se zaključiti dok se pričom vraća u detinjstvo i srednjoškolske dane. Želeo je, kaže, da bude profesor geografije, ali su snovi “pali u vodu”. Siromašna porodica nije imala dovoljno za školovanje, zbog čega je još kao dete i on donosio dinar u kuću iz kafana gde je radio kao konobar i roštiljdžija.
– Upisao sam srednju ugostiteljsku školu da bi što ranije dobio diplomu i počeo da zarađujem. Posle srednje škole stekao sam i peti stepen, onda upisao i završio Višu ugostiteljsku školu, pa trogodišnje visoko obrazovanje na smeru restoraterstvo i 2005. godine počeo da studiram na Fakultetu za turizam i hotelijerstvo. Na kraju sam usavršavanje završio na postdiplomskim specijalističkim studijama na Visokoj hotelijerskoj školi – govori Albert.
Trideset godina sa knjigom u ruci, uz posao, bilo je potrebno da ostvari san i bude profesor. Istina, ne predaje geografiju, kako je maštao, ali poslednjih osam godina srednjoškolcima, budućim kuvarima, prenosi svoje bogato znanje i iskustvo. Dosad su četiri generacije mladih kuvara diplomirale, a Albert skoro za svakog zna gde je, dokle je stigao sa studijama, kakve je ocene dobo, gde su se zaposlo…
– Nema ništa lepše nego kada o bivšim učenicima čuješ da su uspeli u životu i da napreduju. Možda je najznačajnije što čak 22 učenika studira na visokim školama, a ne treba zaboraviti da su oni završili trogodišnju srednju školu. Devetoro su apsolventi, a Aleksandra Spasojević je diplomirala i sada radi kao menadžer u Beogradu. Većina ostalih su lako dobili posao jer u ugostiteljstvu su uglavnom uvek otvoreni konkursi za sezonske poslove ili stalno zaposlenje. Rade u Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Jovan Penić je na Aljasci, a Ivan Pavlović i Srđan Vukomanović u Slovačkoj – priča Panić.
Kaže da je posao u prosveti shvatio kao priliku i obavezu da mladim ljudima sa druge strane katedre “otvori oči” i o onome što nije u nastavnom programu, da im prenese svoje bogato životno i radno iskustvo.
– Dete sa 15 godina nije svesno šta ima u rukama, a mi smo dužni da mu na to ukažemo. Ponekad sam sebe preispitujem koliko sam im dosadan što stalno govorim o tome šta ih čeka u životu, koje standarde treba da postignu kao ugostitelji, kako da ih ostvare. Oni ponekad shvataju pogrešno, sve dok ne sazreju i ne odu iz škole, a onda, kada se sretnemo ili kada navrate u školu, kažu da im je žao što me više nisu slušali – dodaje Albert.
Albert je đacima više od profesora. Za njega nije nenormalno kada “svoje” đake vozi na prijemni ispit u Beograd ili im pomaže da se zaposle. Svoj život je posvetio ugostiteljstvu i ne krije zadovoljstvo što je generacijama mladih ljudi pomogao da u ovom poslu “pronađu sebe” i krenu pravim putem. Kao svaki profesor sanja o tome da ga neko od bivših učenika nadmaši. Uveren je da će mu se ta želja ostvariti.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.