Aleksandar Petrović je rođen sa potpuno ukočenim rukama i nogama, kada je imao svega 13 dana u Tiršovoj je uspostavljena dijagnoza – artrogripoza.
U selu Klačevica, u opštini Paraćin, sa dve sestre, roditeljima i bakom, živi Aleksandar Petrović, dečak od rođenja osuđen da bude borac. Aleksandar uskoro, 17. maja, slavi 11. rođendan. Tokom trudnoće, lekari su u sedmom mesecu, ultrazvučnim pregledom ustanovili da dečak ima deformitet stopala. Kukovi ovog mališana su iščašeni, levo stopalo je zbog toga isuviše okrenuto ka spolja, a desno stopalo je zgrčeno.
– Na klinici provedemo 2 meseca, zatim budemo mesec dana kod kuće, pa povratak u Tiršovu i sve tako do prve godine. Poboljšanje je bilo minimalno – priča majka.
VEŽBANJE U BANJI KOVILJAČI POMOGLO
Svoju prvu operaciju stopala ovaj dečačić prebrodio je kada je imao samo godinu dana. Operacija je bila neuspešna. Zatim odlaze u banju Koviljaču, tamo počinju sa vežbama uz koje Aleksandar postiže veliki napredak, počinje da pokreće ruke i noge, “popuštaju” pesnice. Vežbe i danas radi svakodnevno.
Sa 3 godine imao je drugu operaciju stopala, ponovo neuspešnu. Jedina uspešna operacija bila je operacija kolena koju je imao sa 7 godina. Pošto rezultati operacija nisu dali zadovoljavajuće rezultate, predloženo je da operaciju izvede specijalista iz Rusije, doktor Dimitrij Popkov, koji ima velikog iskustva i veliki procenat uspešnih operacija te vrste. Nakon obavljenih pregleda, konstatovano je da su Aleksandru potrebne dve operacije. Za obe operacije potrebno je izdvojiti 13.000 evra.
DEFORMITET GA NE SPREČAVA DA SE IGRA SA DRUGARIMA
Aleksandar ima dve starije sestre, redovno ide u školu i jako je vredan i dobar đak. Prilikom odlaska i dolaska iz škole, kao i u ostalim svakodnevnim aktivnostima pomaže mu majka, jer se kreće jako otežano zbog iščašenja kukova i deformiteta stopala. Veliki je optimista, svakodnevno se igra i druži sa vršnjacima, ali mu je najveća želja da prohoda kako bi normalno mogao da obavlja svoje svakodnevne aktivnosti.
Neophodno je što pre obezbediti sredstva za operacije pošto će i sam oporavak biti dug i naporan, kako bi ovo nevino i uvek nasmejano lice dobilo njemu najveći dar – da hoda normalno, kao i sva druga deca.
MAJKA GA PRVO NOSILA U NARUČJU, PA NA LEĐIMA
– Kada je krenuo u predškolsko, ranac sam stavljala na leđa, a njega nosila u naručju do škole. Kako je rastao i bivao teži ranac je stavljao na svoja leđa, a ja njega na svoja. Sada se već kreće koliko može, ali uz jake bolove. Otežao je, pa je i kukovima teže – ispričala je Merima za portal media-ps.rs. Trudi se da bude samostalan, igra se sa drugovima kako i koliko može, želi da se stalno kreće, a zatim trpi jake bolove.
Krupne oči ovog dečaka sada su zagledane u dobre ljude. Otac Radiša kaže da uspeva da zaradi za skroman život svoje porodice, ali da je ova suma za njega, na žalost, nedostižna. Prva operacija mogla bi biti u toku maja meseca, kada mu je i rođendan. Ovo je izazov za sve dobre ljude, da Acin 11. rođendan bude stvarno srećan.
Grupa humanih građana organizovala je uz pomoć opštine, književnog kluba “Mirko Banjević”, KUD “Branko Krsmanović” i KUD “Boki” iz Paraćina dečije priredbe i književno veče koje će se održati 10. maja u paraćinskom pozorištu i folklorne priredbe koje će se održati u petak, 11. maja u Hali sportova u Paraćinu. Sav prihod sa ovih manifestacija namenjen je za Acinu operaciju.
Za pomoć ovom malom velikom borcu možete da:
– pošaljete SMS 474 na 3030 – fondacija Šapić,
– iz Švajcarske SMS je “human 474” na 455
– dinarski račun – 160-496167-40
– devizni – 00-540-00025898
– IBAN br – RS35160005400002589803
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.