Porodica Stojanović iz Niša otišla je na drugi kraj sveta, i tamo svoje goste dočekuju PRAVOM SRPSKOM GIBANICOM (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Nenad je našao jeftinu avionsku kartu od Antananariva do San Denija i odlučio da nakon Skupštine frankofonih novinara, umesto u Pariz sa kolegama, promeni rutu i produži drugim avionom do ovog francuskog ostrva

Nenad Blagojević prihvatio je srdačan poziv porodice iz Niša, koja živi u Francuskoj (Reunion) iproveo nekoliko nezaboravnih dana na mestu na od čije lepote zastaje dah.

– Marta Stojanović je čitala moje putopise i saznala da sam bio na Reunionu, poslala mi mejl, dopisivali smo se, a onda smo sve troje (njen suprug, ona i ja) letos u Beogradu popili kafu. „Živimo u prostranoj kući, imamo sobu za tebe, zašto ne bi ostao nekoliko dana kod nas, ako već dolaziš na Reunion?“ – predložili su mi Stojanovići, a meni nije mnogo trebalo da prihvatim poziv dobrodošlice – napisao je Nenad.

U međuvremenu Nenad je našao jeftinu avionsku kartu od Antananariva do San Denija i odlučio da nakon Skupštine frankofonih novinara, umesto u Pariz sa kolegama, promeni rutu i produži drugim avionom do ovog francuskog ostrva.

– Po staroj izreci „zašto da koljem vola za kilo mesa“, odnosno zbog čega da letim deset hiljada kilometara od kuće za sedam dana na Madagaskaru, reših da ostanem i za svoju dušu se odmorim u Indijskom okeanu. Ovaj mladi bračni par me je ujedno u startu demantovao jer sam više puta od 2012. godine, kada sam prvi put bio na Reunionu, tvrdio da tamo nema nikoga iz Srbije.

Čak sam se i kod prijatelja Francuza koji žive na ostrvu raspitivao i na pominjanje imena naše zemlje, a kamoli bivše Juge, svi su bili zbunjeni – istakao je.

Zahvaljujući poslu u poznatoj svetskoj kompaniji Marta i Boban sa svojim sinovima, blizancima Ognjenom i Vukom žive na Reunionu od 2015. godine. Dečaci pohađaju osnovnu školu, perfektno govore francuski jezik i svojim drugarima, kao i profesorima i dalje su egzotični jer dolaze iz Reunioncima slabo poznate države. Zbog toga, iako više nisu novajlije, mnogi i dalje misle da su oni „les jumeaux russes ou polonais“ (blizanci iz Rusije ili Poljske).

Mada se na Reunionu trude da promovišu ovu destinaciju turistima iz celog sveta, jedna od mana je što lokalno stanovništvo skoro da ne poznaje engleski jezik, tako da ukoliko ne govorite francuski van restorana i aerodroma moraćete da koristite ruke i noge u objašnjavanju.

– Neprijatno me je iznenadio sistem gradskog prevoza, koji je prema mom utisku napravljen samo da ljudi odu i vrate se sa posla i to za one koji nemaju automobil. Autobusi ne idu tako često, sa aerodroma žuti bus saobraća na dva sata, a ostale linije u gradu na po 20 minuta u proseku.

Na ulicama gradova San Deni, San Pol i San Žil u kojima sam ovog puta bio često nećete imati koga da pitate za savet jer su skoro svi u automobilima, a na autobuskim stanicama stoji tek po koja osoba!

– Kada sam se smestio kod jednog bračnog para kod kojeg sam iznajmio sobu za 28 evra sa prelepim pogledom na okean, samouvereno sam im rekao: „Vidimo se večeras posle pozorišnog spektakla“ (na koji sam bio pozvan još u Beogradu, ali o tome ću napisati poseban tekst). Belo su me pogledali i odgovorili da prevoz radi samo do 19.40!

Šok za mene, koji sam navikao da u Beogradu često koristim noćne autobuse. Srećom, bili su izuzetno ljubazni i pokupili me automobilom. Tako je bilo i narednih dana, malo busem, više kolima – napisao je Blagojević.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)