Telo se obično istrlja vlažnim peškirima. Pokojnik se potom, oblači slojevito, a u njegov džep se stavljaju sitne pare, ogledalo i češalj, na ruku sat. Pored tela često se stavlja i dodatno odelo i obuća.
Tako opremljen pokojnik se postavlja na sto u nekoj velikoj sobi, ili ostaje u postelji u kojoj je preminuo, dok se ne pripremi kovčeg. Postavi mu se desna ruka preko leve na grudima, i ruke mu se svežu maramicom, tanjim peškirom ili debljim vunenim koncem, vežu mu se noge oko članaka, i glava ispod brade i preko temena, a oči mu se sklope.
Od smrti do sahrane treba da prođe 24 sata i za to vreme pokojnika, ako je u kući, čuva porodica. Staro verovanje kod Srba je i da Bog ne prima kod sebe one koje nisu venčani u zemaljskom životu.
Zato je bilo neophodno da se svim nevenčanim pokojnicima na ruku stavi prsten – kao znak da su oni bili, makar prividno, venčani na zemlji.
Neretko se u Srbiji preminule mlade devojke koje su bile neudate sahranjuju u venčanicama.
(Dijaspora.news/Pink)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.