Imam fantastičnu priču za tebe. Moja mušterija, Beograđanka sa diplomom Filozofskog fakulteta, udala se za Italijana i preselila se na selo – rekla mi je prošle godine moja frizerka Brankica dok me je šišala u njenom salonu na Novom Beogradu. Ideju sam zabeležio u rokovnik i ovog juna otputovao u Unćinano, italijansko selo kraj Spoleta, šezdesetak kilometara od Peruđe, da posetim Ivanu Stojanović (37) i njenog supruga Andreu Panellu (37).
Kuća je na nadmorskoj visini od 470 metara, dok su okolne planine na više od 1.000 metara
Do pre pet godina diplomirana arheološkinja iz novobeogradskog bloka 70a nije bila upućena u život na selu i nije joj padalo na pamet da će jednog dana živeti u prirodi, na brdu, okružena životinjama i biljkama, bez komšija, na šest kilometara od prve prodavnice. Danas, ne samo da ume da pomuze krave, ovce i koze, nego i vozi automobil i traktor, pravi med i sir, čisti štalu, predivno kuva i sprema odlične likere od višole (voća nalik višnji), morača i oraha, i priprema se za uzgajanje tartufa.
Njen život sa mužem na imanju od 80 hektara, udaljenom oko 1.200 kilometara od Save, blokova i Arhiva Srbije u kojem je radila, ispunjen je poslom i obavezama, a pre svega velikom odgovornošću. Na pitanje zbog čega su odabrali selo, Andrea i Ivana odgovorili su mi jednostavno: „Želeli smo slobodu“. Iako mnogo rade, jer imaju desetak krava, dvadesetak ovaca i koza, kokoške, patke i golubove, 1.000 stabala maslina i isto toliko oraha, i brojne autohtone vrste voća, kao i velike površine pod travom, zadovoljni su jer su sami svoje gazde i uživaju u idili sa svojim životinjama.
Voleli bismo da u budućnosti razvijamo sortu kianina i da imamo najbolji kvalitet te krave – kažu Ivana i Andrea
– Svakoj kravi smo nadenuli ime. Nela, Lira, Franka, Bela Roza, Italija Una (rođena je na Dan republike), Dijana (dobila je ime po boginji lova jer je rođena 1. septembra kada u Italiji počinje sezona) neke su od naših ljubimica, a meni je omiljena Rošona, koju na srpskom jeziku zovem Crvenka. Znam kada su im rođendani, a mnoge sam porađala. To je neverovatan osećaj, plakala sam više puta – priča mi Ivana dok se sa suprugom priprema da, prvi put ove godine, pusti krave na ispašu, gde ostaju do oktobra.
– Kada vide našu kuću i idilično mesto na kojem živimo, svi pomisle da je život na selu kao u raju i da se ništa ne radi, ali naprotiv, mi se ne zaustavljamo sa poslom. U poređenju sa Beogradom, ovde zdravije živim, jedemo naše meso i hranu, a proizvodimo i ekstra devičansko maslinovo ulje koje izvozimo u Ameriku. U prodavnicu idemo samo kad moramo i srećni smo kada možemo da napravimo ručak od naših proizvoda – ističe.
- Omlet sa tartufima
- Andrea nam je spremio omlet sa tartufima
Moji sagovornici upoznali su se u Beogradu kada je Andrea došao da poseti svog prijatelja. Nakon godinu i po dana veze na daljinu, Ivana je, 2010. godine odlučila da se preseli u Italiju.
– Porodica i prijatelji prvo su bili u čudu, ali kad su upoznali Andreu, zavoleli su ga na prvi pogled. Na venčanju je bila samo moja kuma, a napravili smo i slavlje za goste. Voleli bismo da imamo i svadbu u Srbiji, ali o tome još uvek razmišljamo – zagonetna je Ivana.
Pas Đino je punopravni član porodice, ima pet i po godina i došao je kod Ivane i Andree kada mu je bilo šest meseci
– Susret i ljubav sa Ivanom desili su se totalno neočekivano i ja sam srećan što živimo ovde. Odrastao sam u centru Peruđe, a kuću na ovom imanju obnovio je moj deda krajem sedamdesetih, kada sam ja rođen – objašnjava mi Andrea, koji je na selu zadužen za teže poslove od kojih mnoge obavlja vozeći traktor, kao što je bilo prevrtanje sena tokom moje posete, dok Ivana vodi računa o stoci i kući. U sezoni branja maslina, nema podele na muške i ženske poslove.
Po diplomiranju Andrea je otputovao na Tajland u nameri da tamo otvori poslastičarnicu, ali se na kraju ipak vratio i odabrao selo.
Pošto sve rade sami, neretko im u posetu dolaze vuferi, volonteri poznate svetske organizacije WWOOF koji rade na farmi, a zauzvrat dobijaju smeštaj i hranu.
– Imali smo goste iz Amerike, Letonije, Francuske, Austrije i sa mnogima smo sklopili divna prijateljstva, ali, nažalost, danas nema previše odgovornih ljudi. Mnogi se najave, i u poslednjem trenutku otkažu ili se ne pojave – iskren je Andrea, po obrazovanju – profesor italijanskog jezika za strance.
– Moji roditelji i sestra Aleksandra iz Beograda su nas posetili. Ona je brala masline, dopalo joj se – dodaje Ivana, kojoj iz Srbije najviše nedostaje porodica.
- Fotografisanje u traktoru
- Dva mala sokola žive u gnezdu kraj prozora
- – Volela bih da mogu sa nekim uživo da popričam jer ovde nemam prijatelje, imam samo Andreu. Nije lako sklopiti nova prijateljstva u 37. godini… Nedostaju mi grad i reka, ali i srpska hrana, pa zato čim dođem u Beograd prvo kupim pljeskavicu. Počeli smo pripreme i nadam se da ćemo već u julu biti u prestonici Srbije – rekli su mi Ivana i Andrea, dok smo ručali pastu sa divljom šparglom, za stolom ispred njihove kućice iz snova.
Andrea, Ivana, njihovi prijatelji iz Peruđe, večeraju jaretinu i probaju domaća vina
Dijaspora.news/pricesadusom
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.