U izveštaju potpredsednika Haškog tribunala Kevina Parkera nevedeno je da je Milošević umro prirodnom smrću od infarkta
Postoje osnovane sumnje da je Slobodan Milošević preminuo dan ranije od zvanične verzije, ali je njegovo telo namerno držano u ćeliji E 04 više sati kako bi ispario lek za lepru “rifampicin”, koji mu je namerno davan kako bi ga ubili
U noći njegove smrti, između 10. i 11. marta 2006. godine sve kamere u Ševeningenu su bile isključne , što je predstavljalo presedan.
Ove zaključke u knjizi “Anatomija sudskog ubistva” iznosi autor prof. dr Vukašin P. Andrić, jedan od Miloševićevih lekara. Na knjigu čiju je štampu finansijski pomogao Milutin Mrkonjić radila je i Marija Milošević kao urednik.
Upravo je ona u ime porodice dala saglasnost da se knjiga objavi i tako obelodane dosad nepoznati detalji o Miloševićevoj smrti.
Telo Slobodana Miloševića pronađeno je u subotu ujutru 11. marta 2006. godine. Prema zvaničnom izveštaju, smrt je najverovatnije nastupila između sedam sati i 9.45. Međutim, autor knjige navodi da je sporno vreme smrti, jer postoje ozbiljne sumnje da je Milošević preminuo 10. marta uveče.
U knjizi se navodi da je holandski toksikolog Donald Uges utvrdio da su rezultati krvi iz januara 2006. pokazali prisustvo rifampicina, koji neutrališe dejstvo lekova protiv visokog krvnog pritiska. Upravo je ovaj nalaz pokrenuo sumnju da je Milošević hranom ili vodom trovan duže vremena.
Obzirom na to da “rifampicin” deluje već nakon dva tri sata , moguće je da je Milošević kobnu dozu primio 10. marta uveče i da je od nje preminuo.
– Međutim, smrt je prijavljena tek ujutru, a mrtvozornik je stigao tek u 16.15 tog dana, čime se za još četiri sata odložilo odnošenje tela na obdukciju. Ovim se namerno gubilo na vremenu kako bi se sumnjive supstance u telu razgradile i nestale pre toksikoloških analiza – navodi se u knjizi.
Podjednako veliku sumju stvara i činjenica da su sve kamere u Ševeningenu te noći bile isključene.
– Zašto su baš tada kada je Milošević preminuo kamere, koje inače danonoćno nadziru pritvorenike, bile isključene?! Zašto niko u Tribunalu nije obratio pažnju na to?! Šta bi kamere registrovale da su inače radile? Zašto o tome nije tražen poseban izveštaj – pita se autor knjige i nastavlja:
– Karla Del Ponte je objasnila da takva kontrola te noći kada je Milošević preminuo nije postajala, iz nekih razloga (?) sve video kamere su te noći bile isključene…
Podsetimo, u izveštaju potpredsednika Haškog tribunala Kevina Parkera nevedeno je da je Milošević umro prirodnom smrću od infarkta, ali kada je porodica Milošević, pošto nije verovala u zvaničnu verziju, insistirala da se obdukcija uradi u Moskvi, Tribunal to nije dozvolio.
Promocija knjige “Anatomija sudskog ubistva” biće u petak u Međunarodnom pres centru.
Milošević je, inače, uhapšen 1. aprila 2001.godine, a 28.juna iste godin izručen je Haškom tribunalu. Suđenje mu je počelo 12. februara 2002.
Pronađen je mrtav 11. marta 2006. u ćeliji pritvora Haškog tribunala. Posmrtni ostaci dopremljeni su 15. marta iz Haga u Beograd. Sahranjen je ispod lipe, u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
(Dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.