Kako danas izgleda Knin i život Srba u njemu: Ovo je tužna ispovest ispunjena bolom, tišinom i praznim kućama (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

U Kninu je danas samo prividno mirna atmosfera. Srbi koji su se vratili u ovaj grad ne žele čak ni u priči da se vraćaju u prošla vremena, kada je tokom vojno – policijske operacije “Oluja” proterano više od 250.000, a ubijeno više od 1.000 Srba iz Hrvatske. Strah kod Srba i dalje postoji, a Hrvati svakodnevno potpaljuju vatru, ispričali su samo za Telegraf.rs meštani ovog grada.

– Naši ljudi tamo nemaju osnovne uslove za život. Žive bez vode i struje, a prodavnice i domovi zdravlja su udaljeni i po nekoliko kilometara. Mladi imaju veliku želju da se vrate u svoje rodno mesto, ali na tome sve i ostaje. Oni jednostavno nisu spremni na takav život – ispričao nam je Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“.

Mnogi Srbi koji su učestvovali u ratu plaše se da odu u Hrvatsku jer postoji pretnja da će biti uhapšeni.

– Čovek je otišao u svoje selo za Svetog Iliju i nije se vratio u Srbiju jer su ga hrvatske vlasti uhapsile. On je dolazio u svoje mesto i ranije, ali je njegova komšinica otišla u policiju i rekla: “Vratio se četnik. On je za vreme rata bio neki rezervni policajac i pretukao je mog muža” – dodao je Savo.

U Knin najčešće Srbi odlaze preko leta. Beogradske registarske tablice su čest prizor u ovom gradu, ali daleko od toga da je svima prijatno.

Srbima koji žive u Hrvatskoj najviše smetaju neki hrvatski mediji koji, kako kažu, mrze sve što je srpsko. 

– U Hrvatskoj možete biti bilo ko, ali ne i Srbin. Deca koja žive tamo imaju problem kada slave naše pravoslavne praznike jer ih njihovi vršnjaci, po ugledu na profesore, vređaju zbog toga. Deca odlaze kući uplakana, a verujte mi, njihova suza je najteža – dodao je Savo.

Zaposlenje je moguće jedino u javnim preduzećima i službama, a tu i danas vlada diskriminacija.

– Verujem da će se mnogi odlučiti za povratak u svoj rodni kraj, ne zato što nemaju drugo rešenja, već zbog ljubavi prema svom zavičaju – rekao nam je Milan Tankosić, zamenik predsednika opštine Gračac.

U Knin se vraćaju uglavnom stariji bračni parovi.

– To je život iz srednjeg veka sa savremenom tehnologijom. Imamo primer babe od 80 godina koja svaki dan prepešači po nekoliko kilometara čuvajući ovce. Sa svojom decom se čuje preko mobilnog telefona, ali njihovo prisustvo ne može zameniti niko – ispričao nam je Savo Štrbac i dodaje:

– Ljudi ne beže od dobra nego od zla, a ovo je tihi egzodus. U Hrvatsku se oni koji se nisu snašli u nekoj drugoj zemlji ili oni koji primaju hrvatsku penziju. Onaj ko se tamo vrati iz drugih razloga je za mene heroj.

U mestu Kistanje, kod Knina, 1997. godine doselilo se 500 šiptara (Janjevaca).

– Čovek od 50 godina ostao je u tom mestu zbog oca koji nije hteo nigde da ide. Trpeli su poniženja od šiptarske dece, morali su da ćute. Znali su da ih pljuju po ulici, svakog dana su im odnosili kamenje kojim je bilo ograđeno dvorište – dodaje Štrbac.

Podaci pokazuju da je odnos 1:5, jedna osoba se vrati u Hrvatsku, a 5 odlazi iz nje.

Netrpeljivost među navijačima Hrvatske je velika. Ali, kada se se skandira “Ubij Srbina” ili “Za dom spremni”, svi su jednoglasni.

Ipak, ono što bi trebalo da bude zadatak svih vlasti jeste da se smanji netrpeljivost, da se ljudi ne doje mržnjpm i da ovakvi ispadi pojedinaca budu minimalni.

(K.B – [email protected])