PRIČE IZ DIJASPORE: Dosta više laži! Nije Švaba strašan, ovde živimo 4 puta BOLJE!

Kako će me prihvatiti? Hoću li pronaći sitna zadovoljstva i prave prijatelje koje sam imala kod kuće? Hoću li znati da se prilagodim?

I na kraju krajeva – hoće li ta avantura biti vredna svega što ću izgubiti? Hoću li dobiti dovoljno toga zauzvrat?
Kompromisi su nešto na šta se treba pripremiti, ali prednosti su očigledne.”Sada sam već upoznala nekoliko porodica koje su otišle. I znate šta? OOOODLIČNO IM JE!!

Ali ne kao, ok smo, plačemo svaki dan za kafom na reci/trgu/šetalištu, ali šta ćemo!

Već kao “živimo četiri puta bolje neko kod kuće i boli nas uvo. Kad se zaželimo dedovine, odemo na nedelju dana i mašala. Ako odemo na dve nedelje, već nam bude previše.” I ne, ne karikiram.

Za sve dušebrižnike, četiri puta bolje ne znači (samo) materijalno bolje. Zašto cela ova frka?

Zato što sam, valjda tristoti put do sada, naletela na jedan od članaka/postova s temom “Jeste, zarađuju se gore pare, ali NEMA GORE ŽIVOTA, braćo i sestre, nema!”Ne zna Švabo šta je život, živi samo na godišnjem, inače crnči kao u rudniku, ne vidi svetla, života, a kamoli kafe.
Prijatelje nema jer nema vremena za njih. Smrt je to! Hoćete li da vam malo ispričam kako Švabo nema život i nema života do blaženog hrvatskog života? Pa krenimo!

Recimo, Švabo u čijem smo mi stanu je otišao nekoliko meseci na odmor. Automobilom kroz Europu, a onda nastavlja u Australiju i na Novi Zeland.

Do sada je obišao većinu Afrike, Južne Amerike, Tajland i tako to. Živi sam u stanu od 60 kvadrata u jako dobrom naselju, između zoološkog i botaničkog vrta.

Koliko je star? Kao ja. Kad smo već kod botaničkog vrta – možemo i razgovarati o tome kako je pun od 9 sati ujutro sve dok sunce ne zađe.Pun penzionera koji šetkaju, pun mladih ljudi koji trče, pun mama s kolicima i dečice koja bauljaju okolo.
Ne biste verovali, u (nazovimo) kafiću koji pripada botaničkom vrtu, osim zdravih zalogaja, pereca i svežeg soka, možete popiti i, pazi sad, kafu!

Da, ne šalim se. Švaba stvarno zna za postojanje kafe. I razočaraću vas time da osim mene, i drugi ljudi sede na terasi i piju kafu.

U botaničkom vrtu. U zgradi koja izgleda kao mali dvorac. I ne, nije mi pala kašika u med pa se preseravam kao pravi hrvatski gastarbajter, ovde kafa košta kao i u ostalim delovima grada”, opisuje Hrvatica.

Zašto Hrvati samo sede po kafama?Ženi je sad već jasni zašto se u Hrvatskoj sedenje na kafama pretvorilo u nacionalni sport.

“Kod nas se sedi po kafama jer a) to jedino postoji od ponude i b) to sebi jedino možemo priuštiti! Kafa košta 115 dinara. Sat vremena u igraonici 330 dinara.

Članarina u teretani 3300 dinara, a to je samo članarina. To je samo primer. Godinama se već spominje da naše more našim ljudima postaje preskupo.

Nije u našoj platežnoj moći. Setite se, molim vas, ponovno godišnjeg odmora mog stanodavca. I nemojte se zavarati da je “imućan”, i on iznajmljuje ovaj stan. Ljudi izvan Hrvatske takođe imaju društveni život i sitnice koje život znače.

Nismo mi jedini, niti posebni, niti odabrani – to je ljudska potreba. Ove fore sa “ne zna Švaba šta je život” su priče o babarogama za malu decu.

Dajte molim vas, ovde sam nepunih mesec dana i kvalitet života mi je skočio barem za duplo.”Na onu rečenicu “ovde stvarno moraš raditi” se neću ni osvrnuti. Zapravo, hoću – je li vi mene zaje***ate?!
Mislite, neko od vas očekuje da ZARADITE vlastitu platu?! Strahota! Odmah ga tužite za kršenje ljudskih prava! (A tu STVARNO neću ulaziti u analizu “zašto smo tu gde jesmo” jer bi svi platu, ali ne i posao).

Često čujem i onu kako smo se svi koji smo otišli “prodali”. Jer ovde poslušno radimo sve što nam se kaže i najednom nam je ovde sve dobro.

Pa recimo to ovako, ako nam je odjednom većini sve dobro, nije vam palo na pamet da pomislite da je onda možda stvarno dobro?!

Ne vidim po čemu si poslušan crv ako te poštuju i cene”, opisuje žena i tvrdi da novo iskustvo svima može dobro doći.

“Treba se malo opustiti i otvoriti glavu. Ako iskusite ili naučite nešto novo, to ne ugrožava ništa staro. To je samo ješ jedno iskustvo.I zato vas molim da mi više ne govorite “uvek se možeš vratiti” sa suzama u očima. Naravno da mogu!
Je**ite se, to je moja država uvek, ne može me niko izbaciti!

Ali pojašnjavati nekome da nisi antihrvat samo zato što želiš malo raširiti krila je apsurdno i, iskreno, vređa mi inteligenciju.

Tako da, molim vas, nemojte mi vređati inteligenciju.

Ako vam je lepo u Hrvatskoj, vi ostanite. Ako nije, idite i pokušajte. Istražite. Iskusite”, zaključila je Hrvatica.

(Dijaspora.news/croexpress)