Naša posla

ŠTA KUPUJEMO: Balkan pun škart robe iz Evrope

By admin

Posted on 21/02/2017

Kod nas nikad nisu rađene paralelne kontrole kvaliteta uvoznih artikala. I Mađari, iako članovi EU, kupuju lošije verzije brendiranih proizvoda

NIJE tajna da veliki evropski proizvođači imaju dve linije proizvoda – jednu za zapadno i bogato tržište i drugu za sve ostale. Izgledaju identično i nude se pod istim imenom, ali su razlike u kvalitetu velike.

To je nedavno potvrdilo i istraživanje Agencije za bezbednost hrane Mađarske, gde je utvrđeno da su 24 artikla “mađarske verzije” bila lošijeg kvaliteta nego isti u Austriji. Rezultati su pokazali, primera radi, da je mađarska verzija napolitanki “maner” manje hrskava a da se “nutela” teže maže od one iz austrijskih radnji.

U Srbiji, međutim, nikada nisu rađene paralelne kontrole kvaliteta proizvoda sa rafova zapadnih zemalja sa onima koji se nude srpskom kupcu. Takva poređenja kvaliteta i sastava dolazila su jedino od – potrošača.

– Iskustvo domaćih kupaca pokazuje da su uvozni proizvodi znatno nekvalitetniji u Srbiji, nego u zemljama odakle potiču – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. – Naš deo Evrope velike kompanije koriste da na uštrb kvaliteta dodatno profitiraju. Nije to samo slučaj kod hrane, već i sredstava za ličnu i higijenu domaćinstava, ali i kod odeće i obuće, čak i kod automobila. To što se nama nudi, oni ne bi smeli da ponude svojim sugrađanima. Pokret potrošača je nekoliko puta radio kontrolu kvaliteta uvoznih proizvoda, a zanimljivi su bili razultati ispitivanja sireva. Prva kontrola sireva iz Holandije pokazala je izvanredne rezultate – gotovo svi su bili u zoni ekstra kvaliteta. Već druga kontrola nakon godinu dana otkrila je da je kvalitet istih holandskih sireva “pao” na dobar ili zadovoljavajući nivo.

I slovačka agencija za kvalitet hrane upozorava da je utvrdila razlike u ukusu, izgledu i sastavu kod desetak proizvoda koji se pod istom markom prodaju u Slovačkoj, Nemačkoj i Austriji. Nove analize nadležne državne službe slovačkog ministarstva poljoprivrede otkrile su da kod polovine testiranih prehrambenih proizvoda postoje značajne razlike u sastavu.

SLOBODA TRŽIŠTAEVROPSKA komisija odgovorila je da su optužbe da se proizvodi razlikuju po kvalitetu neosnovane navodeći da multinacionalne kompanije mogu slobodno da prilagođavaju svoje proizvode različitim tržištima.

– Uglavnom je, kada se radi o proizvodima prodatim u Slovačkoj, sadržaj mesa bio manji a masti veći, sadržaj veštačkih zaslađivača i konzervansa bio je takođe veći, a gramaža proizvoda manja – rekla je slovačka ministarka poljoprivrede Gabrijela Matečna.

PROPUSTI U PROPISIMA

PRVI čovek Pokreta potrošača Petar Bogosavljević kaže da nekvalitet prolazi naše granice zahvaljujući i mnogim propustima u zakonima.

– Prepisuju se propisi iz Evrope, ali ostaju propusti koji se kasnije zloupotrebljavaju – kaže Bogosavljević. – Evropski zakoni o deklarisanju kažu da na etiketama mora da stoji receptura proizvoda. Srbija je preuzela te propise, ali taj deo o recepturi nedostaje. Kod nas je dovoljno da se istakne količina proteina, ali se ne zna da li su oni biljnog ili životinjskog porekla.

(Dijaspora.news/novosti)