Dijaspora

“Ја сам емигрант. Изгубио сам душу, али имам слободу”

By admin

Posted on 24/01/2017

Пуно је људи који су оставили све за собом и емигрирали у “обећане” земље Европе, тражећи неку бољу будућност. Књига “Емигрант” која је крајем 2016. године представљена на фестивалу књига Bookcity у Милану, пета је објављена књига на италијанском језику аутора Јовице Момчиловића, који је и сам давне 1993. године емигрирао из Сарајева у Италију. Татјана Ђорђевић, новинарка која живи у Милану, разговарала је са аутором о књизи, дому, Сарајеву, судбини…

Ова књига говори о једном прошлом времену, тј. рату у Босни и Херцеговини, упоређујући га са садашњим ратовима, који су последњих година погодиле Блиски Исток. Протагонисти у овој књизи јесу Срби, који су били принуђени да оставе своје домове током рата у Босни, као и њихови међусобни сурети у избеглиштву, као и њихови животи данас у времену у којем се прошлост понавља, али у неком другом амбијенту и окружењу.

Јовица Момчиловић

Прва страница ваше књиге почиње реченицом „Ја сам емигрант, изгубио сам душу, али имам слободу. Тамо где је кућа моја, тамо влада меланхолија”. Коме је посвећен овај стих?

Књига препричава животе многих људи који су преживели или живе ту несрећу или чак супротно „срећу” коју са собом доноси емиграција. Главни протагониста је заправо „мали човек” који се труди на све могуће начине да преживи и да направи нешто од свог живота. Али, на жалост, тај мали човек не ради ништа друго, осим тога што трпи и стално губи. Када се роди, он је једино живо биће на планети земљи које је свесно своје смртности. Када воли, он је свестан да ће једног дана бити остављен или ће оставити некога за собом. Тог мог протагонисту, често описујем у ратним условима, јер сматрам да је рат једна од наијскренијих ствари коју је човек измислио. Ја нисам измислио рат, али је он измислио мене.

Једна од прича у овој књизи носи наслов „Прљава крв”, која се дешава далеке 1913. године у једном малом селу смештеном на бугарско српској граници. О чему је заправо реч?

Прљава крв је такође други наслов књиге. Симболично, то је почетак свакога од нас. Заправо реч је о терету који носимо цео живот, а да није ни наш. То је оно што смо наследили по рођењу. Терет који морамо да живимо и ако и пробамо да га игноришемо и сакријемо, узалудно….други са лакоћом у нама га пронађу.

Током целе радње књиге, присутна је нека врста мистичности која истражује четири главна аспекта који се провлаче у свим причама књиге? О којим аспектима је реч?

Књига Емигрант се базира на четири фундаментална аспекта: судбина коју не можемо контролисати; конциденција која је најважнији аспект у нашем животу, иако не мислимо да је тако; осећања која су наша водиља на нашем бескрајном путу у потрази за чудовиштем које се зове љубав; и на крају мистерија која нас обузима и гуши током нашег постојања. Књига Емигрант је заправо прича о једној мајци и њеној љубави.

Рођени сте и одрасли у Сарајеву. Када је почео рат, емигрирали сте у Италију, и данас живите у Беграму. Какав је био живот некада у Сарајеву, а какав је данас?

Сарајево је био мој град, моја кућа, мој дом. Међутим, данас тај град припада неком другом, ако се то може назвати припадањем. И нека им је са срећом. Не могу ништа више да кажем о томе, јер имам само једно срце и у њему није остало ништа више што подсећа на мене и унутар њега нема више места ни за љубав ни за мржњу.

Живите већ више од 20 година у Италији. Да ли се осећате као код куће?

Понекад помислим како би требало да средим свој живот и да се скрасим на неком месту, на месту које се зове „кућа”. Међутим, ја сам то место већ одавно пронашао, и то сада схватам. Оно је унутар мене, и трајаће колико будем и ја трајао. Такође, пронашао сам још једно лепше и боље место. То је осећај када имате своје место код неког другог. Моје се зове Алесандра, моја жена. У суштини, свака значајна ствар у животу, могла би се назвати кућом. Тако, нико не може да вам је одузме. Италија је једна лепа земља, и такође представља једну лепа кућа за мене.

Dijaspora.news/RTS