Četiri dana nakon što je slučaj navodne robinje iz Tuzle,koju je kao robinju držao jedan bračni par iz Sesveta u Hrvatskoj, izazvao prilično veliko zanimanje javnosti u regiji, ispalo je da je slučaj robovlasništva zapravo bio konstrukcija koju ne podržavaju gotovo nikakvi dokazi.
Zaštićeni svedok
Kako Jutarnji nezvanično saznaje, ključni razlog obustavljanja istrage je to što je navodna robinja, 21-godišnjakinja, na ispitivanju izjavila da je tokom svog navodnog ropstva mogla slobodno šetati Zagrebom, kao i činjenica da je sve vreme na svom profilu na Fejsbuku sasvim slobodno komunicirala s prijateljima, objavljivala selfije, slala postove o šopingu po Zagrebu i slično.
Kako je nekoliko dana prie saopštilo Državno tužilaštvo, istraga protiv bračnog para bila je otvorena zbog sumnje da su od septembra 2016. do 11. januara 2017. prijetnjama, obmanom i zloupotrebom odnosa zavisnosti vrbovali, prevezli i primili 21-godišnjakinju, te je skrivali radi iskorištavanja putem prisilnog rada i služenja te činjenja protivpravne radnje.
Konkretno, tužioci su sumnjali da su je Amir H. i Ismeta H. iskoristili da na njeno ime osnuju firmu, preko koje su zatim prali novac, i to tako da bi ga Amir uplaćivao firmi, a devojka bi ga zatim podizala i vraćala ga njemu.
Takođe, na tu istu firmu morala je registrovati četiri mobilna telefona koja su zatim podelili sinovi bračnog para. Firma u kojoj je 21-godišnjakinja bila direktorka zaista jest osnovana i registrovana u Resniku, međutim, jako je upitno da li devojka bila prisiljena učestvovati u celom procesu ili je na sve pristala.
Tužioci su, međutim, tvrdili da se devojka sredinom decembra prošle godine poželela vratiti u BiH, ali da joj je zatim Amir H. zapretio, te joj rekao da ne sme razgovarati s policijom, kao i da je poslao jednog čoveka u BiH da joj ubije momka, koji je živeo u Tuzli, piše Jutarnji.
Po svemu sudeći, upravo bi u tom odnosu 21-godišnjakinje i njenog momka mogao i ležati ključ čitavog nesporazuma. Naime, policija i tužilaštvo navodno su za sve saznali od svojih kolega iz policije BiH, a njima je za slučaj rekao dečko 21-godišnjakinje, tvrdeći da mu se ona javila iz Hrvatske.
Međutim, pitanje je koliko su te informacije bile tačne, odnosno je li 21-godišnjakinja svom momku govorila istinu ili je tvrdnje o svom statusu u Hrvatskoj malo preuveličala. Premda je 21-godišnjakinja ubrzo u Zagrebu službeno ispitana kao tzv. zaštićeni svjedok, i to videolinkom, tim ispitivanjem, navodno, nije dokazano da je doista bila držana u nekoj vrsti robovskog odnosa.
Posebno nakon što su joj predočeni njezini statusi s Fejsbuka, iz kojih ni iz ničega ne proizlazi da je ona negde zatočena i da joj se preti. Navodno joj bračni par zaista jest na neko vreme oduzeo pasoš, ali ne kako bi je sprečio da napusti Hrvatsku, nego kako bi je zaštitio od deportacije u BiH.
Drugo delo
Naime, bojali su se da će se, ako je negde legitimiše policija, otkriti da joj je istekla radna viza, te da će je deportovati u BiH. Bračni par je, kako se nezvanično saznaje, nakon hapšenja tvrdio policiji da je cela priča izmišljena.
Budu li navodi o pranju novca preko firme 21-godišnjakinje potvrđeni, mogla bi, zajedno s bračnim parom, biti krivično gonjena. U tom bi se slučaju, naravno, radilo o potpuno drugoj vrsti krivičnog dela, i to iz sfere privrednog kriminala, a ne o trgovini ljudima.
Četiri dana nakon što je slučaj navodne robinje iz Tuzle,koju je kao robinju držao jedan bračni par iz Sesveta u Hrvatskoj, izazvao prilično veliko zanimanje javnosti u regiji, ispalo je da je slučaj robovlasništva zapravo bio konstrukcija koju ne podržavaju gotovo nikakvi dokazi.
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.