„Kada su mi kolege na Božić javili da je čovek upao u bunar, u Pečuricama, ostavio sam porodicu da praznuje, uzeo svoju opremu i nas petorica smo krenuli vatrogasnim vozilom. Kolege su mi ispričale da je radnik Distrubicije pokušavajući da otkloni kvarove na mreži upao u bunar. Nismo znali šta nas čeka, ali i samo putovanje do Pečurica bilo je otežano zbog leda na drumu koji je usporavao vožnju, a svaki minut u ovakvim situacijama je dragocen. Kad su mi javili da je upao u bunar, pomišljao sam – Bože, da li živ!? Napolju hladno, ciča zima,jak olujni vetar, priča za Novosti Božo.
Kad je stigla ekipa vatrogasaca: Božo, Nenad Krstić, Mihailo Jovović, Vladimir Đuranović, Balša Budimić, Branko Jelić, na mestu nezgode već su bila kola Hitne pomoći i policija“, priča Pejović.
„Dogovorili smo se da se ja spustim pošto sam ranije bio na obuci za spasavanje u ovakvim situacijama. Izuo sam patike, skinuo farmerice da imam nešto suvo obući kad „izađem“ iz bunara. Opasao sam potrebnu opremu, vezao se i počelo je spuštanje. Plašio sam se da neće biti dovoljno kanapa, no bilo je“, kaže Božo dodajući da mu je laknulo kad su mu rekli da je čovek živ, te da u bunaru nema vode.
„Kad sam se spustio radnik je bio u svesnom stanju. Prvo što me pitao- hoću li umreti ovdje? Rekao sam mu – nećeš. Značilo mi je da ostane svestan. Razgovarao sam sa njim, rekao mi je da ne oseća, ni ruke, niti noge. Pitao sam ga za porodicu, kazao je da ima i unuke. Na malom prostoru, umeće je povređenog čoveka „mobilisati“ , pravilno vezati pojas, kanape. Jednim kanapom bio sam ja vezan, drugim sam vezao povređenog radnika i u kordinaciji sa kolegama i policijom počelo je istovremeno izvlačenje obojice, na tri-četri hop. Morao sam ga pridržavati. Sam čin izvlačenja trajao je oko 20-tak minuta i uspešno je okončan“, ispričao je Božo ističući da se sve teškoće i komplikacije brzo zaborave kad čoveka obuzme zadovoljstvo pošto spasi ljudski život. U spašvanju života drugih, vatrogasci nemaju vremena da razmišljaju o sopstvenim rizicima.
Inače, bunar prečnika oko jednog metra, je u ravni sa zemljom, zaratstao u korov, te ga radnik Elektrodistribucije nije ni primetio dok je pešačio do obližnjeg stuba sa kolegom. Svakoko bila je sreća za radnika što u bunaru nije bilo vode jer na temperaturama ispod nule pitanje je koliko bi izdržao.
Doktorka Svetlana Lana Vučetić kazala je za Novosti da je Mijaz Mehović u Opštu bolnicu Bar dovezen je svesnom stanju gdje su ljekari konstatovali povrede kičmenog stuba, frakture rebara… Zbog prirode povreda upućen je na dalje lečenje u Klinički centar Podgorice gde se oporavlja. Prema proceni ljekara mogao bi da hoda za dva- tri mjeseca.
Zahvaljujući hrabrosti Boža i njegovih kolega vatrogasaca, policiji i lekarima, a i sreći, Mijaz Mehović, Božić može da slavi kao drugi rođendan!
Dijaspora.news/novosti.rs
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.