MILAN PANIĆ: Oteli su mi “Galeniku”, danas imam PUNO KRAVA

Za koga biste danas glasali na izborima u Srbiji, odnosno čiju biste politiku možda podržali?
– Podržavao sam ranije neke ljude i moram priznati da nisam bio srećne ruke. Razgovarao sam jednom prilikom s Vukom Jeremićem i ostavio je na mene dobar utisak. Bio je vrlo uspešan u Ujedinjenim nacijama. Zar može biti lošiji od onih koji su sad na vlasti?

Britansko-ruski konzorcijum „Fronter“ i „Petrovaks“ viđen je kao jedini potencijalni strateški partner za „Galeniku“. Kakvu vi budućnost predviđate „Galenici“? Da li biste je vi kupili?
– „Galeniku“ ne bih kupio. Ne predviđam joj nikakvu budućnost. Njenu budućnost ukinule su dve vlasti – najpre Miloševićeva, a potom Đinđićeva. Jedna mi ju je otela, druga nije htela da mi je vrati. Sve na štetu države, zaposlenih, i, ne na kraju, moju.

Mnogi u Srbiji bili su oduševljeni pobedom Donalda Trampa na izborima. Da li je to oduševljenje opravdano i da li Trampova pobeda može doneti dobro Srbiji?
– To su srpska posla. Srpski glupi snovi. U Srbiji su ga podržavali najgori, on je bio Šešeljev izbor. Već sam rekao da je Trampova pobeda korak nazad, ali ona je realnost i mi se moramo suočiti s njom. Još nismo sigurni šta će Tramp doneti Americi i svetu, neizvesnost je prilično velika i to je ono najgore što može proizvesti vodeća nacija. U tom polju neizvesnosti je i politika koja će se ticati Srbije.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić više puta je pozvao investitore iz SAD da investiraju u Srbiju. Kada bi vas neki od njih pitali za savet, šta biste im rekli?
– Moje iskustvo je najgore moguće, i kad bih polazio od njega, svakome bih rekao da se kloni Srbije. Ali ja sam uvek i patriotski nastrojen i svoj bih gnev u ovakvim prilikama sačuvao za sebe. Rekao bih (potencijalnim američkim investitorima) da odluče sami. Nisu deca.

Kao čovek koji je uspeo u biznisu, šta biste savetovali ljudima koji počinju posao u Srbiji?
– Nema uspeha preko noći. Krvav rad.

Čime se sada najviše bavite kad je posao u pitanju? Da li za vas uopšte postoji ideja o penziji i gde sebe tada vidite?
– Ne, za mene ne postoji ideja o penziji. Biznis je moj svet i ne izlazim iz njega. U moj portfolio ušle su, između ostalog, nekretnine, a ušle su, verovali ili ne, i krave. Imam ogromnu farmu, na rebru svake krave piše MP, da se zna da je moja. Samo što retko stignem da ih obiđem.

Od kojih političara u Srbiji i kakve komentare ste dobili, ili pak čuli za njih, u vezi s vašom knjigom „Milan Panić – misija mira, Dejton je moja ideja“?
– Ne znam da li srpski političari čitaju knjige. Bilo je opšteg divljenja, a specifičnog interesovanja samo od Fakulteta političkih nauka, gde je trebalo da održim predavanje, ali sam bio sprečen da doputujem, pa je to propalo. Pokojni profesor Predrag Simić uložio je bio veliki trud da dođem. Žalim što to nije ostvareno. Mladi ljudi treba da znaju istinu o događajima, pogotovo ako ona dolazi iz prve ruke.

Vaša rečenica „Razgovarajmo o miru“ jedna je od najcitiranijih tokom poslednjih 25 godina u Srbiji. Kako Srbija danas razgovara sa svetom?
– Prvo, drago mi je kad kažete da je „jedna od najcitiranijih“. Drugo, čini mi se da Srbija sad nastupa imajući na umu tu moju uzrečicu o miru. Jedino je problem što je kredibilitet onih koji su danas na vlasti nizak zbog rđave političke prošlosti, pa se i tome zalaganju ne veruje bez rezervi.

Kako gledate na ulogu Srba u Haškom tribunalu i na Hag iz tog ugla?
– Očekivanja od Haga bila su mnogo veća nego što su njegovi rezultati. Pa ipak, on nije izgubio svaki smisao. Neki zločini nisu prošli bez kazne, i to je važno. Znate kako to ide kod kuće: u Srbiji se dosude kazne, pa se poništavaju, u Hrvatskoj se i ne sudi za ratne zločine (osim Srbima). Ovde kod nas u Srbiji bio je jedan dobar tužilac, pa je, ako se ne varam, oteran, i sad i ne vidim da to tužilaštvo radi. Tako se ne stiže do pravde. A bez nje nema civilizovanog društva, ostaju horda i varvarstvo.

Razgovarala SLAVICA TOMČIĆ/Kurir