PRIČE IZ DIJASPORE: Gde je za mlade OBEĆANA ZEMLJA

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Slaba ponuda posla i male plate odvlače mlade građane Srbije da krenu put belog sveta gde pokušavaju da pronađu svoje mesto pod suncem. “Blic” je razgovarao sa nekoliko “odbeglih” o životu u inostranstvu i da li je zaista tamo bolje nego što se misli.

Austrija

Kristina Ivković (22), Beč: Budi skroman i sve može

Da bi se putovalo, mora da se ode, a odlazak – e, za to je već potrebna želja, sposobnost i, bogami, petlja da li ću se vratiti ili ostati ili ići dalje. Jednog kišnog jutra sam se probudila u Beču, odlučivši čvrsto da svoje studije završim upravo ovde. Beč je grad koji mnogo pruža, ali isto toliko može i da oduzme ako se krene lošim putem. Standard države se dosta razlikuje od našeg i ko u početku ne zna pametno da raspolaže novcem, loše mu se piše. Ne treba se zaletati kada je u pitanju kupovina, jer postoje i bolje ponude sa povoljnijim cenama. Što se tiče namirnica, izbor je toliko širok da prosto ne znam šta bih pre uzela. Neke stvari su dosta jeftinije nego kod nas, samo ih treba tražiti. Na nedeljnom nivou se može živeti i sa nekih 40 evra. To je minimalan iznos, ali ni u Srbiji nismo navikli da živimo bolje. Uzeću u obzir i mesečnu kartu za prevoz, koja košta 48 evra, s tim što su tu uračunate i noćne linije. Beč pruža mnogo toga, kao na primer bezbroj povoljnosti, pogotovo za studente, kulturnih besplatnih događaja, sportskih aktivnosti, raznoraznih poslova i puno otvorenih vrata ka celom svetu. Moguće je i da studiraš i radiš, za samo pet radnih dana mesečno može da se zaradi i do 450 evra. Prosečan mesečni iznos za neki lagodan život bio bi između 500 i 600 evra. Cena karte za pozorište ili muzej je oko 10 evra, ali i tu treba biti snalažljiv jer se svakog drugog dana organizuju besplatni događaji. Kada je u pitanju školovanje, studije su čak duplo jeftinije od naših školarina. Cena pića u gradu skoro je identična našoj, tako da može vrlo lepo da se živi u ovom gradu. Sve čisto, uređeno, od kulturnih ljudi, prelepih parkova, pa sve do u sekund tačnog gradskog prevoza…

Rusija

U Ruskoj Federaciji radi oko 10.000 građana Srbije. Većinom su to građevinari, ali ima i drugih profesija.

Ljiljana Božović (24), Sankt Peterburg: Srpska jabuka je ovde tri puta skuplja

Ovde je školovanje duplo skuplje nego u Srbiji. Studenti u Sankt Peterburgu za četiri godine fakulteta moraju da plate 16.000 evra! Poređenja radi, u Srbiji toliko košta privatni fakultet za strance. Cene u prodavnicama su čak troduplo veće nego u Srbiji. Recimo, Rusija uvozi sve voće i povrće, tako da ja za svoju, srpsku jabuku dajem tri puta više novca. Cigarete su, opet, duplo jeftinije. Kada uporedim životni standard od pre dve godine i ovaj danas, rekla bih da je pomalo opao. Što se tiče posla, trenutno vlada potražnja za poslove za koje vam nije potrebna visoka stručna sprema. To su radnici na građevini, u prodavnicama… I veliku većinu tih poslova rade ljudi koji su stigli sa raznih strana ove velike zemlje ili iz inostranstva. Mentalitet ljudi ovde je kao i tu u Srbiji, osim što bih rekla da su Rusi malo kulturniji. Niko ne ostaje dužan, svi plaćaju kartu u prevozu. Ovde sam došla na master iz umetnosti i slobodno mogu da kažem da ono što mi je ovde omogućeno to u Srbiji ne bih imala.

Engleska

Engleska je jedna od najvećih tržišnih ekonomija na svetu. Lider je u hemijskom i farmaceutskom sektoru. Ipak, ova zemlja nije previše otvorena prema stranim državljanima zemalja koje nisu članice EU. U Engleskoj su traženi informatički stručnjaci, medicinske sestre, kao i radnici u ugostiteljstvu.

Aleksandra Vještica (30), London: Ako te prihvate onda je OK

Svi kažu da u Engleskoj stalno pada kiša… Istina! Pada, ali na pet minuta. Nakon toga izlazi sunce. Svuda je zelenilo sa cvećem.

Imam utisak da ovde 99,99 odsto ljudi ima posao, i to dobro plaćen posao! Što se tiče svakodnevnog života, oni ne obraćaju pažnju na to da li si beo, crn, ili žut. Englezi su inače jako zatvoreni, ali ljubazni, a ako uspeš da uđeš u njihov krug, poštovaće te i voleti kao člana porodice. Ljudi u Londonu imaju ritual druženja za doručak, dok se u Srbiji ljudi uglavnom druže po kafanama ili diskotekama. U Engleskoj je običaj doručkovati sa prijateljima u nekom baru ili ići na čajanku nedeljom popodne. Jedna od većih populacija ovde jesu Indijci i Pakistanci. Gradonačelnik Londona je, recimo, pakistanskog porekla. On je obezbedio noćni gradski prevoz, obezbedio je sigurnost gradu i mnogo toga što u Srbiji nikad nisam ni čula da se pominje. U Londonu se živi kao da je on sam centar sveta. Ima svega, za svačiji džep. Iako deluje nemoguće, pored više od 12 miliona ljudi, London ima čist vazduh, a sami stanovnici se trude da vode što zdraviji život.

Francuska

Za razliku od većine Evropskih zemalja, u Francuskoj vlada potražnja za radnim mestima za koja nije potrebna visoka kvalifikacija. Najdeficitarnija zanimanja su upravo takva, tako da su spremačice firmi, perači sudova, pomoćnici u restoranima neka od najtraženijih zanimanja.

Studiram na Sorboni, državnom fakultetu, a godina košta 200 evra. Na početku svake godine mora da se plati i zdravstveno osiguranje od 200 do 500 evra, u zavisnosti od toga koliko želiš da osiguranje pokrije.

Ako odlučiš da živiš u predgrađu ili u kraju koji važi za opasan, možeš da nađeš manji stan za oko 400-500 evra. Uglavnom, ljudi koji nisu u baš dobroj finansijskoj situaciji nalaze cimere, pa plaćaju samo sobu, što je oko 200-300 evra. U bogatijem kraju stanovi su dosta skuplji i zakup jednosobnog stana košta oko 1.000 evra. Na hranu svake nedelje potrošim oko 70-80 evra. Na primer, jedno pečeno pile ovde košta 10 evra…

Australija

Australija je skupa zemlja za život. Hrana je skuplja nego, na primer, u inače skupoj Britaniji. Hleb košta tri dolara, ulaznica za bioskop 15, a isto toliko i kutija cigareta. Zvanična stopa nezaposlenosti je nešto ispod šest odsto, ali je ponuda novih radnih mesta sve manja.

Gordana Subotić (33), Melburn: Ovde spoznaš od čega si sazdan

Odmah da se razumemo: zaboravite japanke i surfere. Ovo nije ta priča. Vreme u Melburnu je često gore nego u Beogradu! U Melburn sam došla kao studentkinja doktorskih studija. U decembru 2015. sam saznala da sam dobila stipendiju koja pokriva sve, od karte, osiguranja, troškova života i studije. Dolar nisam potrošila do ovde, otac mi je spakovao pršutu koju su mi oduzeli na aerodromu, a majka je plakala. Što se tiče fakulteta, sve je organizovano i upeglano, od biblioteke do studentskog servisa, besplatnog psihologa, čak i pare možeš da pozajmiš od fakulteta (i to bez kamate)! Što se tiče znanja, fakulteti su puni studenata iz Azije koji za slušanje predmeta daju oko 5.000 dolara. Moje mišljenje je da su naši državni fakulteti bolji što se znanja tiče. Međutim, istina je da je ovaj univerzitet 40. u svetu a beogradski bog te pita…

Prosečna osoba može da zaradi mesečnu stanarinu za četiri dana, ali za sobu, ne za stan. Ovde samci iznajmljuju sobe. Samo neko ko ima dobar posao ili partnera sa dobrom platom može sebi da priušti stan. Posao nije lako naći. Sve je više forma no suština, kuće su lepe, ali izolacija loša, daju oglas u novinama da traže administrativnog asistenta za firmu, ti dođeš na oglas kad ono javna kuća, odeš u restoran da ostaviš CV, oni te pitaju da radiš u baru “za muškarce”. Svi se pozdravljaju “Zdravo, kako si?”. Međutim, to je zamka. Nikoga od njih zapravo ne zanima kako si, to je forma, ne govori da si loše. Osmeh i – awesome sam mate! Sad se već pitate koju poruku poslati i kome. Dakle: kada napustiš Srbiju, shvatiš da nigde nije idealno, borba se nastavlja. Ovde nema mame, tate, drugarica. Ponekad se staviš u ulogu patriote, čisto nostalgije radi. Ovde tek shvatiš od čega si sazdan.

Holandija

U Holandiji je velika potražnja za visokokvalifikovanom radnom snagom. Najtraženija zanimanja su inženjeri, informatički stručnjaci, finansijski stručnjaci, kao i medicinski radnici svih profila.

U Holandiji je lakše i sigurnije za školovanje. Ako težite stalnom zaposlenju i ekonomskoj stabilnosti, Holandija je prava zemlja za vas. Ipak, Srbija ima više duše, bolje ljude, hranu, ali nažalost, i većih životnih problema.

Holandija je ekonomski jaka država, slobodno se može uporediti sa Nemačkom. Svetska ekonomska kriza je i ovde stigla, ali u svakodnevnom životu se to skoro i ne oseti. Prosečna plata ovde je oko 2.000 evra mesečno, dok je minimalac 1.600 evra. Nezaposlenost je niska, oko šest odsto. Do posla u Holandiji se dolazi relativno lako. Ima mnogo firmi koje traže radnike u svakom sektoru. Studenti tehnike uglavnom nalaze poslove odmah nakon studija. Cene studiranja su ovde regulisane po evropskim standardima, za stanovnike EU godišnje iznosi 2.000 evra.

Kada uporedimo ovdašnje cene i plate sa onima u Srbiji, cene su u Holandiji relativno jeftine. Ovde je životni standard relativno visok, a živi se opušteno.

Indija

U ovoj zemlji posla ima u izobilju, ali za strance. Oni koji imaju visoku stručnu spremu u Indiji mogu da biraju radno mesto. Prosečna plata iznosi 3.700 dolara.

Minja Mladenović (23), Kalkuta: Strancima otvorena vrata

Ovde je život interesantan, potpuno drugačiji kad uzmemo u obzir odakle dolazim. Kalkuta je metropola, treći najveći grad u Indiji, sa preko 14 miliona stanovnika. Zanimljivo je da ovaj grad ima dva puta više stanovnika od cele Srbije.

Što se posla tiče – puno se radi, sporo se napreduje. Indijci su jeftina radna snaga i većina njih radi čak 12 sati dnevno. Prekovremeno se jako retko plaća, samo u ozbiljnim kompanijama. Generalno, sve što je njihovo je jeftino (hrana, odeća, gradski prevoz, lokalni letovi), a sve što je zapadnog karaktera i što je svetski brend u rangu je s cenama kao kod nas. Radim u arhivskom birou, i mi stranci imamo dosta veću platu od većine zaposlenih. Možemo sebi da priuštimo da iznajmimo solidan stan, da izađemo negde, namirnice, putovanja, i čak da se izdvoji nešto sa strane. Što se cena tiče, za sve možeš da se cenkaš.

Strancima je lakše da nađu posao jer drugačije gledaju na nas i nude nam bolje uslove. Došao sam u kontakt sa filmskim producentom kome su bili potrebni stranci i bili smo vrlo dobro plaćeni, iako smo bili samo statisti. Za strance generalno iskaču ponude koje se tiču marketinga, modelinga, filmske industrije i drugih srodnih industrija…

Dijaspora.news Izvor Blic