Kako je “Lili Marlen” postala NAJKONTROVERZNIJA ljubavna pesma u istoriji

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Pesma “Lili Marlen” koja je ovih dana podelila Srbiju stara je više od 100 godina, a njeno mesto u istoriji oduvek je bilo diskutabilno. Iako je u pitanju ljubavna pesma, mnogi je smatraju nezvaničnom himnom nacističkih vojnika za vreme Drugog svetskog rata.

Slučaj kuvara iz skadarlijskog restorana u Beogradu, koji je dobio otkaz nakon što je zahtevao da muzika momentalno prestane da svira “Lili Marlen” smatrajući da je to nedopustivo, samo je izvuklo na površinu temu o kojoj nikad nije ni prestajalo da se priča.

Da ova priča ima dve strane medalje govori i činjenica da je Marlen Ditrih, Nemica koja je najviše doprinela popularizaciji pesme, bila među prvima koji su zbog fašističkog režima napustili Nemačku i u Americi bila najveći kritičar Hitlera i njegovog režima, a i sam Gebels je svojevremeno zabranio emitovanje pesme na radiju jer loše utiče na borbeni moral vojnika.

Na Fejsbuk stranici Kuriozitet uzbudljivu priču o tome kako je pesma nastala i kojim puteljcima je prošla da bi na kraju stekla po mnogima ne baš zavidnu reputaciju, napisao je u svom tekstu koji je prosledio našoj redakciji Slaven Radović.

Priča o pesmi “Lili Marlen” počinje ratne 1915. godine, kada je hamburški učitelj Hans Lajp mobilisan i poslat na Istočni front. Tamo daleko, u dodiru sa tugom, napisao je jednu od najlepših ljubavnih pesama dvadesetog veka. Znajući dobro vojničku muku svojstvenu svakom ratu, verno ju je ovekovečio stihovima u kojima su se sa razlogom pronašli vojnici mnogih armija.

Ipak, bilo je potrebno 23 godine da pesma bude primećena. Nakon toliko vremena, za nju se zainteresovao poznati nemački kompozitor filmske muzike Norbert Šulce, koji 1938. odlučuje da ispiše note za Lili Marlen.

Hans Lajp je prvobitno pesmu nazvao “Devojka pod fenjerom”, međutim, zvanično je objavljena pod nazivom “Pesma mladog vojnika na straži”. Njen najkraći i najpoznatiji naziv je takođe skovao Lajp, kombinujući ime svoje devojke – Lili, sa imenom prijateljice – Marlen.

Postoje spekulacije da su zapravo u pitanju imena dveju prijateljica noći sa kojima je Lajp provodio svoje vojničke dane, međutim, ignorisaćemo ih pošto bi takav scenario teško objasnio izrazitu sentimentalnost ove pesme.

Kompozitor Šulce je odabrao Lale Andersen, do tada nepoznatu kabare pevačicu, da svojim glasom oživi Lajpove stihove. Nekoliko nedelja pred početak Drugog svetskog rata, pesma je snimljena i ubrzo je izdata ploča. U tom trenutku Lili Marlen nije doživela neki naročit uspeh, niti se po nečemu isticala u moru sličnih pesama. Izdata je u simboličnih 700 primeraka. Kao i za mnoge stvari u istoriji, bio je potreban rat da bi se proslavila.

Sve do 1941. godine pesma je bila obavijena velom anonimnosti, međutim nakon okupacije Jugoslavije, čudnim spletom okolnosti, Radio Beograd će stupiti na istorijsku pozornicu i ovoj pesmi obezbediti večnu slavu.

Nove nemačke vlasti su Radio Beograd pretvorile u “Vojnički radio Beograd” (Soldatensender Belgrad) uvidevši dobru pozicioniranost i jake radio predajnike koji su omogućavali da se njegov program prati i na severu Afrike, na ratištu koje je u tom trenutku dobijalo sve veći značaj.

Karl-Hajnc Rajntgen, oficir zaposlen u radio stanici, dobio je naređenje da nabavi nove ploče, pošto je Radio Beograd imao veoma skromnu zbirku. Po povratku sa odsustva u Beču, Rajntgen sa sobom donosi nekoliko kutija ploča, među kojima se našla i Lili Marlen. Pošto je i nakon toga, radio oskudevao u broju muzičkih numera, Rajntgen je bio prinuđen da često iznova pušta iste pesme. Upravo je ovaj nedostatak ploča u Radio Beogradu Lili Marlen dodelio mesto u istoriji, budući da je Rajntgen ovu pesmu naročito često puštao.

Postepeno se između nemačkih vojnika i Lili Marlen rađala velika ljubav. Uprkos tome, ljudima iz nacističkog vrha, poput Gebelsa, ta pesma se nije dopadala. Smatrali su je isuviše sentimentalnom i posve opasnom po moral vojnika. Vrsta emocija koju je ta pesma budila, nije bila potrebna njihovom vojniku.

Jednom Romelu je bilo teško reći ne, tako da je pesma vraćena u etar. Štaviše, od tog trenutka je bila uvrštena u redovni program, tako što je svako veče emitovana u 21:55.

Lili je nastavila da živi posle rata još više. Otpevana je na 48 jezika u preko 200 verzija. Naročito se proslavila verzija Marlen Ditrih, koja joj udahnula nešto drugačije, romantičnije tonove.

Na našim prostorima pesmu su popularizovali Lepa Lukić, Toma Zdravković, a na posletku i Ekstra Nena, bez dileme, banalizujući je. Njena prava priroda, bez obzira na dopadljivu melodiju, ispunjena je setom. Kroz nju se provlači tanatos, podjednako koliko i eros.

U svim verzijama osim originalne, potiskuje se mračni obrt na samom kraju pesme u kom se shvata da je glavni akter pesme mrtav i da zapravo celu pesmu peva, obraćajući se Lili sa onoga sveta.

Lili Marlen

Pred glavnom kapijom,

Stajao je jedan fenjer

I stoji još pred njom

Ako se ponovo budemo videli

Kod tog fenjera ćemo stati

Kao nekad, Lili Marlen

Kao nekad, Lili Marlen.

Naše dve senke

Izgledale su kao jedna

Po tome je video svako

Koliko se volimo

I svi ljudi neka vide

Pod svetlom kako stojimo

Kao nekad, Lili Marlen

Kao nekad, Lili Marlen.

A u to poviče stražar

I trubač zasvira povečerje

To može koštati tri dana

„Druže, dolazim odmah“

Kažemo jedno drugom „doviđenja“

A tako sam želeo da odem sa tobom

Sa tobom, Lili Marlen

Sa tobom, Lili Marlen.

Fenjer zna tvoj korak

I tvoj lepi hod

Svaku noć on gori

A mene je već zaboravio

I ako mi se dogodi najgore

Ko će kod fenjera stajati

Sa tobom, Lili Marlen?

Sa tobom, Lili Marlen?

Iznad ovog tihog mesta

Duboko pod zemljom

Uznose me kao u snu

Tvoje ljupke usne

I kad se zatalasa magla u ovim kasnim satima

Stajaću kod tog fenjera

Kao nekad, Lili Marlen

Kao nekad, Lili Marlen.