Dijaspora

PRIČE IZ DIJASPORE “Da li je moguće da hodam ZEMLJOM PREDAKA?!”

By admin

Posted on 07/12/2016

Ostvario se ovoga leta san Petra Krušića (51) iz Los Anđelesa da nogom kroči na parče pradedovske zemlje u zaseoku Počivala, selu Prigradina, u Banjanima kod Nikšića. Prevalio je dug put preko Atlantika i spustio se na ljuti kamen, obišao grob oca Petra, hram Svetog Save i rodbinu u Nikšiću.

Druga humka (pored očeve), sedam decenija čeka njegovog dedu Blagoja, junaka balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata koga su pripadnici zloglasne Ozne zverski ubili 17. avgusta 1944. u Gornjoj Toponici kod Niša.

Njegove mučeničke kosti nisu pronađene, pa je glasoviti junak sa Cera i Kajmakčalana još bez večnog konačišta. Petra i njegovu suprugu Sabrinu dočekao je rođak, protojerej-stavrofor Dragan Krušić, paroh nikšićki pri Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog. Potekle su suze radosnice, čvrsti stisak ruke i zagrljaji.

– O, moj Bože, da li je ovo moguće – govorio je Petar na sav glas. – Da li ja zaista hodam po zemlji o kojoj mi je tata nekada davno toliko lepog pričao?

Najavljivao je dugo Petar svoj pohod u Crnu Goru, ali bi se uvek isprečile neke obaveze. Priznaje da mu je bilo najteže kada je 1999. ostao bez oca koji je živeo u Srbiji, u Banji Koviljači. Bilo je to vreme kada su NATO bombe padale po Srbiji i Crnoj Gori.

– Sećam se očevih reči kada je napuštao Kaliforniju, da ide u Srbiju da nađe kosti oca Blagoja. Nažalost, nije uspeo u tome, ali jeste da bude sahranjen u Počivalima, pored crkve. Nadam se da će jednog dana moji roditelj i deda počivati pod ovom pločom – kaže Petar.

“Gost” iz Amerike obišao je crkvu, divio se njenoj lepoti i starini. Kada je ugledao na njenim zidovima freskopisane likove Gospoda, Majke Božije i ugodnika božjih, pitao je koliko je crkva stara, na što mu je odgovorio prota Dragan:

– Starija je od Amerike i njenih dostignuća! Pogledaj slova iznad ulaznih vrata, koja traju mnogo duže od Pentagona! Još u 14. veku naši stari preci Krušići i Matovići podigli su ovaj pravoslavni hram, kada se za Ameriku nije znalo.

Prošetao je Petar kroz selo, razgovarao sa plemenicima, pastirima, omrsio zdravom hranom, okrepio mlekom i put nastavio ka Nikšiću kod prote Dragana. Nastavila se lepa bratstvenička priča o precima, posebno Blagoju, po kome jr jedna ulica u niškom naselju Palilula dobila ime.

* Ispred Crkve Svetog Save

– Sve mi ovo deluje nestvarno. Opet ću doći i ostati duže. Voleo bih da odem i do Srbije, Niša, Gornje Toponice i upoznam ljude koji su se odužili mom dedi – rekao je na rastanku Petar Krušić.

Možda će dogodine sa njima da dođe i preostalih 30 Krušića, uspešnih ljudi koji žive na širem području Kalifornije. To bi i njima bio prvi put da vide ognjište glasovitih predaka.

BEZ GROBA I SVEĆE

Blagoje Krušić je bio učesnik balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata. Šest godina je komitovao u odredu čuvenog vojvode Voje Tankosića, pa u Gvozdenom puku, učestvujući u bitkama na Ceru, Drini, Kolubari, Kosmaji, kod Prizrena, Piškopeje, sve do Solunskog fronta i Kajmakčalana. Na položaju kod Crne Reke Aleksandar Karađorđević je, u prisustvu Živojina Mišića, sa grudi skinuo Karađorđevu zvezdu i za pokazano junaštvo predao je Krušiću, a francuski general Giome mu je uručio vojnu medalju.

– Kakva simbolika, da neko ko je bio deo pokreta kojim je komandovao prvi gerilac u Evropi, đeneral Draža Mihailović, završi upravo kao on. Blagoje je skončao bez groba i bez sveće i ko zna u kojoj jami bezdanici – kaže prota Dragan Krušić.

Dijaspora.news Izvor novosti