Ne znam kad počne ni kad se završava dan, radim 24 sata dnevno, ali mi ništa nije teško, priča Maja Kovinić, koja sa mužem Branislavom odgaja sedmoro dece.
Maja i Branislav Kovinić iz sela Gazdare kraj Medveđe su u tri prve godine braka dobili šest devojčica, po tri bliznakinje, a onda se rodila i sedma kojoj su juče proslavili prvi rođendan. Maja je sa 34 godine rodila devetoro dece, pošto iz prvog braka ima još dvoje koja žive sa ocem.
– Pokušavam, pa kada ponestane daha, ostavim sve i posvetim se spremanju jela i pranju veša, a valja i stoku nahraniti, a leti obrađivati baštu – priča žena koja je zbog ljubavi prema Branislavu napustila roditeljsku kuću u Leskovcu i preselila se bezmalo u planinu.
Maji i Branislavu prve su na svet došle Petra i Mila koje su sada prvi razred, 10 meseci kasnije Jana i Aleksandra, i one idu u predškolsku pripremnu grupu, a 15 meseci kasnije Tamara i Jovana. Bogdana je došla kao bogom dana nekoliko godina kasnije.
– Prve bliznakinje su nas iznenadile, za druge smo saznali tek u osmom mesecu trudnoće, a za treće vrlo rano. Naše najveće iznenađenje je što i po četvrti put nismo dobili bliznakinje – priča ova žena, koju u Gazdaru, selu sa 11 školske dece, zovu Majka Hrabrost.
Bračni par je rešio da se tu zaustavi, posebno što je sedma, odnosno deveta Majina trudnoća bila veoma rizična.
– Od mene je dosta, devetoro dece kojima sam i majka i dadilja i vaspitačica, a često i otac jer je moj suprug po ceo dan u planini, gde za druge seče i skladišti drva za nadnicu – priča Maja. Osim tih nadnica, Kovinići žive i od 19.000 dinara socijalne pomoći i 10.000 dečjeg dodatka, pa im, kako tvrdi Maja, ništa ne manjka.
– Kupili smo kravu, pa sada ne kupujemo mleko, čuvamo svinje i živinu, pa imamo i meso i jaja. Sama spremam sir, mesim hleb, a sve povrće beremo iz svoje bašte – objašnjava ova mlada žena koja je u Leskovcu radila kao trgovac.
Na pitanje kako postiže sve sama, odgovara da radi 24 časa i da joj Branislav pomaže kada nije u planini, ali u polju i u drugim težim poslovima. Deca su njena briga.
– Ujutru u šest sam prva na nogama da spremim doručak i ispratim u školu i vrtić četiri starije devojčice. Onda spremim doručak ostalim, pa namirim stoku, pa su tu užine, ručak, domaći zadaci, a ručak za sutradan isključivo spremam noću, u tišini. Tada umesim i nešto slatko – priča Maja.
Branislav, kaže Maja, obožava devojčice, ali ima malo vremena. Dođe umoran iz planine, pomazi ih, poigra se sa njima, večera i zaspi.
– Ne čuje noću plač dece, pa se meni i noć pretvorila u dan – priča s osmehom Maja jer je, veli, prihvatila “starinski način života” kao nešto normalno.
– Meni nije teško, ljubav prema deci i suprugu me održava na nogama. Žena koja želi mnogo dece mora u startu da računa na činjenicu da nema društvenog života, da ni ne pokušava da negde nađe posao i da decu prepusti ulici, ali i na to da je muž najčešće kao gost u kući – kaže ona.
Volela bi i da joj ćerke imaju veliku porodicu
Maja će i svojim ćerkama savetovati da imaju veliku porodicu.
– Ono što im želim je da završe školu i da se udaju iz ljubavi. Sve što ih u životu bude snašlo, radost ili tuga, prebrodiće lakše sa onim koga vole – kaže Maja.
Deca kao dren
Sedmoro dece Kovinića nikada nisu bila bolesna ni prehlađena.
– Zdrava su kao dren. Kod lekara odemo samo za redovne vakcine – tvrdi Maja.
Dijaspora.news Izbor blic.rs
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.