Ostatak Balkana KOLEKTIVNO u EU?

Zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi, po ugledu na Višegradsku grupu, da se udruže i ohrabre Evropsku komisiju i zemlje članice EU da ubrzaju proces pristupanja Uniji, suština je Strategije koju su organizacije civilnog društva regiona predstavile u Briselu, prenosi Euroaktiv.

Smernice je u ponedeljak predstavila Grupa za javno zastupanje zapadnobalkanske šestorke, odnosno inicijativa zapadnobalkanskih organizacija civilnog društva, među kojima je i Evropski pokret, koja ima za cilj olakšavanje i ubrzavanje integracije celog regiona u EU.

Iako je proširenje palo na listi prioriteta EU, Zapadni Balkan i dalje teži da postane deo unije, piše Euroaktiv.

U strategiji, koja je predstavljena juče u Briselu, navodi se da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da promene već kreiranu sliku o sebi, te da zajedno utiču na članice EU i Evropsku komisiju da se proces proširenja ubrza.

Ali, do konačnog cilja da Albanija, BiH, Srbija i Kosovo, sa kojim EU zasebno razgovara o pristupanju, te Makedonija i Crna Gora uđu u EU postoje značajne prepreke, navodi se u tekstu Euroaktiva.

Podseća se da su predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker i komesar za proširenje Johanes Han, kada su imenovani 2014. godine, rekli da neće biti novih članica unije pre 2019. godine.

I drugi globalni problemi, poput finansijske i izbegličke krize, Bregzita i klimatskih promena pomerili su proširenje za evropske agende.

Takođe, zbog porasta populizma i negativne percepcije o regionu, mnoge zemlje EU ne bi želele da vide region u Uniji.
Strategija zato ima za cilj da preokrene negativnu sliku regiona i predstavi proširenje kao lek za mnoge izazove pred kojima se unija nalazi.

To bi uključilo i targetiranje mnogih uticajnih tink-tenk organizacija i EU država koje su naročito suprotstavljene novim članicama, dok bi drugi fokus bio da se obnovi poverenje u zemljama Balkana.

Kad je reč o uzorima, strategija pominje Višegradsku grupu (Cceška, Slovačka, Poljska i Mađarska), koja je formirana ranih devedesetih godina, a sve četiri zemlje su 1. maja ušle u EU.

To je jasna staza koju i zemlje Zapadnog Balkana treba da prate.
U strategiji se slabo pominje Hrvatska, budući da se četiri zemlje Višegradske grupe u EU nalaze deset godina, dok se Hrvatska još suočava sa početničkim problemima.

Strategija takođe predlaže produbljivanje ekonomske i kulturne saradnje sa zemljama Belenluksa i Višegradske grupe.

Strategija, prva te vrste u regionu na kojoj se radilo godinu dana, poziva i zemlje Zapadnog Balkana da se ujedine i osnaže dijalog sa Briselom i zemljama članicama kroz jedan glas.

Na događaju na kome je predstavljena strategija govorio je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović, poslanici EP Edvard Kukan i Jo Lajnen, direktorka za Srbiju Generalnog direktorata za proširenje Evropske komiisje Katerine Vent, kao i Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Svilanović je naveo da se Zapadni Balkan suočava sa izazovom da pridobije srca evropskih građana, a da se potom nada da će uticati na nacionalne lidere i one koji odlučuju.

Kukan ocenjuje da je dalje proširenje EU sada teže, ne samo zbog unutrašnjih kriza u Uniji, već i zbog dosadašnjih integracija. Njegova zemlja, čije pristupanje bi Balkan mogao da kopira, bila je “srećna što je na vreme stigla na žurku”, rekao je.

Ketrin Vent pružila je regionu razlog da se nada, prenosi Euroaktiv, insistirajući da su proširenje i integracija sada relevantniji nego 2009. godine.