Aktuelno

Srbija je plakala zbog PILOTA u stranom avionu iznad Srbije: Aleksandar je posao dobio na dan bombardovanja i SUZE OPET SAME TEKU…

By admin

Posted on 01/11/2019

Nakon što je Blic juče objavio pismo koje je Zoran Modli, novinar, kapetan aviona i di-džej, dobio od tada mladog pilota Aleksandra Jovanovića, retko ko je mogao da sakrije emocije. Aleksandar je kao kopilot leteo iznad Srbije 2000. godine, što mu je ujedno bio i prvi put da vidi svoju zemlju iz vazduha nakon dužeg vremena. Iskrena i topla priča čoveka koji voli svoju zemlju, a koji je morao da sreću i posao potraži na tuđem nebu usled tmurnih devedesetih godina prošlog veka, odjeknula je širom regiona.

Kako je Modli naveo u svom statusu na Fejsbuku iz januara ove godine, on i Aleksandar su se upoznali krajem prošle godine, i to pošto je on u svojoj emisiji, nakon 18 godina, ponovo pročitao pismo. Ispostavilo se da je Aleksandrova priča prepuna momenata koji su nizom slučajnosti povezani sa bitnijim datumima novije istorije Srbije.

Naime, nakon što je kao momak od 23 godine napustio Srbiju 1991. posle martovskih demonstracija u Beogradu, Aleksandar se uputio iz Mladenovca ka Hanoveru, gde je u početku živeo i radio kod prijatelja u restoranu i to bez poznavanja nemačkog jezika.

Aleksandar Jovanović - danas — Aleksandar Jovanović – danas

Želju da postane pilot dobio je tokom posete hanoverskom aerodromu i 1993. godine u septembru upisuje pilotsku akademiju, a u decembru 1995. stekao je dozvolu profesionalnog pilota, pa i stalni posao.

Sudbinski ili ne, tek posao u kompaniji “Kargoluks” u kojoj radi i danas, dobio je 24. marta 1999. godine, na dan bombardovanja Jugoslavije.

– U martu 1999. prijavio sam se za to mesto u kompaniji koja se brzo razvijala i tražila dosta ljudi. Sećam se da se te godine prijavilo preko 600 pilota. Ja sam imao intervju baš onog dana kada je počelo bombardovanje Srbije. Bio je 24. mart. Tog jutra sam sedeo ispred dva Engleza. Jedan je bio šef flote, drugi je bio šef personalnog odeljenja. Mislio sam: to je to. Obzirom da su bili Englezi, delovali su kao prirodni neprijatelji, zato što su zajedno sa Amerikancima vodili kampanju bombardovanja, pa je moj logičan zaključak bio da nemam nikakve šanse. Međutim, taj gospodin Šon Arnold, kojeg sam kasnije strašno zavoleo kao svog šefa, na samom početku razgovora mi je rekao: “Znam da je ovo težak dan za tebe. Ali, težak je i za sve ljude u Evropi, jer se dešava nešto strašno, nešto na šta ja kao čovek nemam nikakvog uticaja. Mi smo te pozvali jer si nam potreban. Ovde nema veze iz koje si zemlje, nema veze ni iz koje smo zemlje mi. Kod nas lete piloti 25 nacija, zato – dobrodošao u našu kompaniju!” – rekao je tada Aleksandar tokom razgovora sa Zoranom Modlijem.

Od prvog leta do onoga o kojem priča čitav region, a koji je opisao u pismu, prošlo je oko godinu dana. Kako je rekao, do komunikacije sa kontrolnim tornjem na srpskom jeziku, koju će pamtiti čitavog života, došlo je nakon kraćeg, ali za njega veoma emotivnim razgovorom sa starijim kolegom.

– Sećam se dobro te noći: kada sam se obratio našoj kontroli leta, nisam bio siguran kako to uraditi na srpskom. Do tada sam sve učio na engleskom i na nemačkom jeziku. Sećam se da sam te noći leteo sa jednim starim, penzionisanim kapetanom iz KLM-a. Rekao mi je: “Slobodno se ti obrati njima, ja već čitav život letim preko ove zemlje.” Tada sam se slomio: on je preko moje zemlje leteo tolike godine, a ja, eto, prvi put u svom životu – kazao je on početkom ove godine.

I ovde se vraćamo u sivi i prohladni poslednji dan oktobra. Aleksandrova priča je nakon nekog vremena ponovo poletela nad Srbijom, pa i dalje, širom regiona. Rušila je granice i ponovo spajala ljude. Okupljeni oko nostalgije, oko granica koje se po prelasku mere otkucajima srca, a ne kilometrima. Kada bi komentare, one lepe i ružne merili u procentima, 98% njih je Aleksandrovu priču primilo sa knedlom u grlu i sjajem u očima. Onih dva posto ipak je smatralo da se Aleksandar “spasao” napustivši Srbiju ili da “može da se vrati ukoliko mu toliko nedostaje”.

Komentari čitalaca na Fejsbuk stranici Blica

Na to se nadovezao i sam Zoran Modli, koji je u reakcij na jučerašnji tekst u Blicu u svom statusu na Fejsbuku naveo i da su ljudi danas, možda više nego ikada željni lepog, toplog i ljudskog. Onoga čega samo na izgled najmanje ima, ali ga, kada zagrebemo po površini i saslušamo nekoga kao što smo čuli Aleksandrovu ispovest, ipak ima.

Aleksandar je danas pilot sa velikim iskustvom, u međuvremenu je postao i otac, a nebo nad Srbijom je preleteo nebrojeno puta, ali onu noć, kada se po prvi put našao nad svojim Mladenovcom i Šumadijom, pamtiće do najsitnijeg detalja ceo život.

Blic