KUBA U SUZAMA Umro je Fidel Kastro (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Gerilac, državnik i jedan od najživopisnijih čelnika moderne istorije umro je u 90. godini. Velika većina Kubanaca ne poznaje život bez čoveka kojeg jednostavnu zovu – Fidel.

– Svima će nam jednom doći čas – rekao je Fidel Kastro na kongresu Komunističke partije u aprilu, proglasivši vlastitu smrtnost. To je bilo dovoljno da nekoliko delegata zaplače.

Velika većina Kubanaca nije nikada živela bez Fidela.

Tokom svoje vlasti od 1959. do 2006. prkosio je desetorici američkih predsednika. Uspostavio je komunistički režim pred vratima Sjedinjenih Država i navodno preživeo 600 pokušaja atentata.

Fidel Kastro, otac komunizma koji je promenio svet (FOTO)

Fidel Kastro rođen je 13. avgusta 1926. u Biranu na istoku Kube, u vanbračnoj vezi španskog doseljenika koji je postao veleposednik Angela Kastra i njegove sluškinje. Posle Fidelovog rođenja njegovi roditelji ozakonili su svoju vezu.

Školu je pohađao zajedno s decom najamnih radnika na farmama i od ranog detinjstva svedočio siromaštvu u kakvom je živela većina Kubanaca. Studirao je pravo u Havani i odmah se upleo u politiku na fakultetu. Mladi Kastro nije tajio svoje ambicije. Kolegama je govorio da želi “slavu i ugled” i nije ni izbliza živeo kao spartanski revolucionar, nosio je fina odela i vozio kabriolet.

Po završetku studija otvorio je advokatsku kancelariju, ali mu je politika ostala strast. Godine 1952. takmičio se za mesto u parlamentu, ali je puč pod vodstvom Fulgencija Batiste sprečio izbore. Batistina diktatura zaustavila je Kastrovu garađansku karijeru i pretvorila ga u revolucionara.

Već godinu posle Kastro i šačica drugova napali su kasarnu u Santijagu. Pokušaj udara bio je tako loše planiran da ga je vojska s lakoćom osujetila. Urotnici su uhapšeni.

– Osudite me. Briga me. Istorija će me odrešiti – rekao je prkosni Kastro sudijama.

Osuđen je na 15 godina, ali je pušten nakon dve pošto je Batist proglasio opštu amnestiju. S bratom Raulom otišao je u Meksiko i tamo počeo da gradi novu revolucionarnu grupu.

U egzilu je upoznao i mladog argentinskog lekara Ernesta Če Gevaru, koji će mu kasnije postati saborac, i učio se taktikama gerilskog ratovanja. Kastro se vratio na Kubu jahtom Granma 1956. godine. U zemlju je doveo još 81 gerilca. Nakon početnih poraza i gubitaka, grupa je polako dobijala na brojnosti i na zamahu.

Godine 1958. krenuli su u uspešnu ofanzivu protiv vojske. Batista je pobegao iz zemlje na Staru godinu, a Kastro 1. januara 1959. proglasio pobedu revolucije.

Nacionalizovao je imovinu stranih kompanija, što ga je, zajedno sa zemljišnom reformom, dovelo u sukob s Amerikancima. Vašington je nametnuo trgovinski embargo, koji je na snazi i danas, i organizovao neuspešnu invaziju Kastrovih protivnika u Zalivu svinja 1961.

 

Kastrovo savezništvo sa SSSR-om i doprema sovjetskih projektila na Kubu 1962. svet je dovelo do ruba nuklearnog rata. Ali se Kastro uprkos tome pozicionirao kao jedna od ključnih figura Pokreta nesvrstanih.

– Pokazao je da je socijalistička revolucija u Trećem svetu moguća – rekao je Bert Hofman iz hamburškog Instituta za latinoameričke studije. “Besplatno obrazovanje i zdravstvena briga globalno su priznata ostvarenja”, dodao je.

Ali je Kuba nakon raspada SSSR-a potonula u duboku ekonomsku krizu. Mnogi se Kubanci sećaju nestašica koje su trpeli početkom devedesetih godina. Samo su prihodi od turizma i pomoć naftom bogate Venecuele spasili socijalističko vođstvo od propasti.

Fidel se odrekao vlasti u julu 2006. zbog teške, ali nikad objašnjene bolesti. Dve godine posle njegov brat Raul i službeno ga je nasledio na svim državnim funkcijama. Raul nema harizmu starijeg brata, ali nije naišao ni na kakav otpor u preuzimanju vlasti, a u deset godina upravljanja državu je ponešto i liberalizirao.

Fidel je ostao snažan simbol. “On je neophodan i kao živ ideal i kao idealno opravdanje”, rekao je njegov biograf Volker Skierka, “naročito sada kad su otoplili odnosi s Amerikom”.

Pogledajte video:

Dijaspora.news/ Hina