Mis Etiopije srpska snajka! Zbog ljubavi došla u Šabac, a evo šta joj najviše nedostaje! (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Beti, kako je svi zovu, potiče iz patrijarhalne pravoslavne porodice sa devetoro dece. Njeni roditelji nisu branili ljubav između ćerke i Mačvanina, pa su im priredili tradicionalnu svadbu u Adis Abebi.

Ma kako bili skeptični prema tome da se preko društvenih mreža može pronaći prava ljubav, život to sve češće demantuje. Selamavit Kebeb Šibeši i Miloš Kobas upoznali su se baš tako. On fasciniran Etiopijom, njenom zemljom, ona radoznala da sazna nešto o dalekoj Mačvi i zemlji Srbiji. Dopisivali su se nekoliko meseci na engleskom jeziku, razmenjivali svoje i slike svojih porodica. Odmah su se dogovorili da jedno drugom ni jednu jedinu neistinu ne napišu, ni jednu ulepšanu sliku ne pošalju. I tako je počelo. Miloš (55) ju je pozvao da poseti Srbiju, poslao garantno pismo i njegova Beti (32) stigla je u Šabac.

 

“Kao da smo se znali sto godina. Video sam po slikama da je ona lepa ali, verujte mi, njena duša je još lepša. Beti je ostala tri meseca i za to vreme samo potvrdila onaj virtuelni utisak da je predivna osoba”, priča Miloš Kobas.

Sledeći korak je bio logičan. S dva kuma Miloš je 2016. otišao u njenu rodnu Adis Abebu, glavni grad Etiopije, i isprosili su devojku. Iako potiče iz patrijarhalne pravoslavne porodice u kojoj ima devetoro dece, roditelji nisu imali ništa protiv njihove očigledne ljubavi. Betin otac, učitelj u penziji, majka, braća i sestre priredili su im svadbu u svom domu. Skromnu, ali za pamćenje zbog neobične muzike i tradicionalnih bubnjeva.

 

“Oboje smo pravoslavci, pa je sve bilo lakše, mada smo mi u Etiopiji navikli na različitost. Samo u četvoromilionskoj Adis Abebi živi oko 80 različitih naroda i govori se isto toliko jezika. Zvanični jezik je amharski, kojim i ja govorim”, priča naša domaćica dok u šoljice sipa čuvenu etiopsku kafu, koju je skuvala u posebnom „lončetu“.

Ovde, kako kaže, ima sve i jedino joj nedostaje brašno koje se pravi od semena lokalne trave. Bez tog brašna ne može se napraviti injera, tanki sunđerasti etiopski hleb koji najviše podseća na naše palačinke. Dok priča, Beti nijednog trenutka ne ispušta iz vida dvogodišnjeg sina Marka. Bez povišenog tona i s mnogo nežnosti, na samo njima dvoma razumljivom jeziku, mama i sinčić se savršeno razumeju.

I svekrva je srećna

“Miloš puno radi, pa mnogo vremena provodim sa sinom. Najlakše mi je da s njim pričam svojim jezikom. Kad dođe tata, onda pričamo engleski, a pomalo znam i srpski, koji mi je jako težak”, osmehuje se Beti, budno motreći na mališana koji nam pokazuje igračke.

 

Betina svekrva Milica živi na Sunčanoj reci u Banji Koviljači i zaljubljena je u unuka i novu snahu. Nije se nadala da će njen Miloš imati još dece, pa je presrećna. Marko je osvojio i srca etiopske familije.

“Svi su se u njega zaljubili kada smo ih posetili. Zovu ga bu tu, što znači srce moje, a njemu je to smešno. Pošto je najviše sa mnom, Marko govori najčudniju mešavinu amharskog, engleskog i srpskog jezika, ali zbog toga ne brinemo. Sad kreće u jaslice, pa će naučiti tatin jezik”, priča ona.

Selamavit je odrasla u brojnoj porodici u kojoj su čestitost, obrazovanje, skromnost i rad bili osnovni postulati vaspitanja za petoricu braće i četiri sestre. U njenoj zemlji se puno radi, živi se skromno i svi se u porodici pomažu. Selamavit je radila u turizmu, a kolege s posla su je iz šale prijavile na takmičenje lepote.

 

“Počelo je kao šala, a onda sam postala mis Etiopije 2011. godine. To je za mene bilo jako lepo iskustvo jer sam s tom titulom posle radila kao model i tako dosta pomogla svojoj porodici”, priča i stidljivo se vajka da se posle porođaja malo ugojila.

U Šapcu je svi vole

“Beti je takva da ne možete da je ne volite. Mirna je, povučena, kad je pitam šta joj treba, ona uvek kaže ništa. Moram da je vučem za ruku da odemo u kupovinu. Ja iz prvog braka imam dve odrasle ćerke, Milicu (27) i Mariju (24), žive u Nemačkoj. Prva je umetnica, a druga je u hotelijerskom poslu i njih dve obožavaju Beti. Malog brata toliko vole da ga često posećuju, zovu i stalno ga zatrpavaju igračkama”, s neskrivenom srećom priča Miloš.

 

U Šapcu je svi poznaju i vole. Svake nedelje ide u crkvu na liturgiju i to joj mnogo znači. Ima i prijateljice, a sada je počela da izrađuje nakit od epoksidne smole. Kad Marko zaspi, a Miloš radi, više joj neće biti dosadno.

“Radujem se što sam počela to da radim, a najlepše mi je kada izrađujem ikonice”, srećna je srpska snaha.

Miloš je nemirnog duha, pa je dosad obišao pola sveta i radio najčudnije poslove. Njegov zavarivački zanat i preduzimljivost vodili su ga od Amerike do Katara. Sada se bavi transportnim linijama u auto-industriji, ali se ne smiruje. Zajedničko putovanje nastaviće put Afrike, pre nego što Marko stasa za školu.

“Za mene će uvek biti posla i nimalo se ne plašim da ću za porodicu odabrati najbolje, a siguran sam da će naš Marko biti svetski čovek”, priča Miloš.

 

 

 

Dijaspora.news