Društvo

VREĆE S LJUDSKIM ORGANIMA POČELE DA SMRDE! Životinje raznosile tela SRBA po ulicama Skoplja!

By Admin

Posted on 31/07/2019

Najpoznatija afera u vezi s trgovinom ljudskim organima na Kosovu je afera „medicinski otpad“.

U junu, julu i avgustu 1999. pripadnici nemačkog Kfora prevozili su vojnim kamionima „medicinski otpad“ sumnjivog porekla u Vojnu bolnicu u Skoplju. Makedonskoj policiji i inspektoru za zaštitu životne sredine u Makedoniji bilo je sumnjivo što se ispostavilo da su ti „materijali“, u stvari, ljudski organi. Dr Avram Vankovski, tadašnji upravnik Vojne bolnice, pritom je poricao da Kfor „otpad“ spaljuje u skopskoj bolnici.

Afera je isplivala kada je takav kamion Kfora greškom istovaren na parkingu iza bolnice u Skoplju, pa su tokom noći sve vreće s ljudskim organima počele da zaudaraju, a psi i mačke lutalice ih razvukli po ulici. Kfor je od tog momenta prestao da koristi usluge skopske bolnice i preorijentisao se na usluge albanskih.

Od tog događaja prošlo je deset godina pre nego što je Specijalno tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, podstaknuto knjigom haške tužiteljke Karle del Ponte „Lov – ratni zločin i ja“ zatražilo od tužilaštva Albanije, Unmika i Crvenog krsta dodatna objašnjenja da li raspolažu informacijama, a ako da, sa kakvim, u vezi s prodajom telesnih organa zarobljenih Srba na Kosovu i Metohiji.

Od Unmika se očekivalo objašnjenje zašto su obustavili istragu, dok je od Crvenog krsta zatražen odgovor da li su u Albaniji postojali zarobljenički logori u kojima bi bilo moguće obaviti komplikovanu operaciju kao što je transplantacija. Od tadašnjeg generalnog tužioca Ina Rane tražilo se da proveri lokacije iz navoda knjige Del Ponteove.

Forenzičari umešani u kriminal?

Glasine u vezi s trgovinom organima dolazile su uglavnom iz albanskih izvora, ali i Unmika i Kfora. Zvaničnih saopštenja i potvrda, međutim, nije bilo. Saznanja i dokazi ostali su nedostupni široj javnosti i našim državnim organima jer su predmeti vođeni pod oznakom stroge tajne Unmika.

Udruženja albanskih porodica nestalih lica 2005. i 2006, međutim, pokrenule su inicijativu da se proveri rad inostranih forenzičkih timova koji su radili na Kosovu, pošto je postojala sumnja da su neki od njih krajem 1999. bili umešani u prodaju delova leševa koji su bili na obdukciji, a kasnije identifikovani kao nestali Albanci.

Istrage policije Unmika 2001. većinom su ostale jalove. Primera radi, uprkos istrazi o nestanku 40 osoba iz duševne bolnice u Štimlju nikad se nije saznalo ništa, pa ni nacionalnost i identitet ljudi koji kao da su propali u zemlju preko noći. Tada na scenu, od 2003. kompletni proces forenzičkih analiza i ispitivanja, pa i problematiku nestalih lica preuzima Kancelarija za nestala lica i sudsku medicinu (OMPF), vrsta ugovorne organizacije, koja je došla da radi 2001, a koja je uspela praktično da istisne jedinice Unmika i preuzme sve istrage, uključujući i masovne grobnice.

Godine 2003. upustili su se i u ispitivanje logora, a s njima se povezuje i afera nestanka bivšeg pripadnika OVK, koji je sam tražio da im o ovim logorima prosledi dodatne informacije. Na čelu organizacije bio je Hoze Pablo Baraibara, forenzičar iz Perua, čija se prepiska nalazi u poverljivom izveštaju s izvesnim Klintom, koji je označena kao „veoma poverljiva“, a nedavno ju je objavila agencija Srna.

Dijaspora.news/(Espreso.rs/Mediji)