Sve više ljudi odlazi na rad u Evropu: Jug Srbije postaje „čekaonica za starost“

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

U filijali Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) za sedam opština Pčinjskog okruga nemaju nikakve podatke o broju lica koja su poslednjih godina dala otkaz, ili zbog dugog čekanja na zaposlenje napustila jug Srbije.

“Odlazim u Slovačku. Tamo ću raditi kao vozač kamiona. Taj posao sam radio i ovde, ali za platu od 35.000 dinara u državnoj službi. Sa tim novcem ja i moja petočlana porodica nismo mogli da preživimo. Imaću platu od hiljadu do 1.500 evra, obezbeđen stan i hranu. Valjda ću uspeti nešto da uštedim i da vremenom i porodicu preselim u ovu zemlju, jer na jugu Srbije ne vidim perspektivu u dužem periodu”, ilustrativna je priča Marka Antića (41) iz Vranjske Banje.

Ovakve konstatacije mogu se čuti sve češće među Srbima, Albancima i Romima. Svoju budućnost u nekoj od zemalja EU, traže visoko stručni kadrovi ponajviše lekari, farmaceuti, medicinske sestre, inženjeri, ali i kuvari, građevinski radnici…

“Moj rođak ima preduzeće za građevinske radove u Nemačkoj. Verujem da će mi to olakšati proceduru za dobijanje dokumentacije za radnu vizu. Do sada sam radio u Bugarskoj, Hrvatskoj kao sezonski radnik na poslovima u građevini. Verujem da sam usavršio zanat i da ću moći da ispunim i ono što zahtevaju u Nemačkoj”, priča je Radeta Savića (36) iz Vranja. Kako kaže on je do sada na „privremeni rad“ u zemlje u komšiluku koje su članice EU odlazio na po tri meseca, ne želeći da krši pravila.

Radio je „na crno“, ali je kaže zaradio više za tri meseca u Hrvatskoj nego li za prethodnih pet godina „mešanja maltera po Nišu, Beogradu i Pančevu“.

Slične priče mogu da se zabeleže u među Albancima u Bujanovcu i Preševu. Kada se ima u vidu da je Preševo sa prosečnom starošću stanovnika od oko trideset godina najmlađa opština na teritoriji Srbije, problem sa zapošljavanjem je drastično izražen, a samim tim i odlazak mnogo izraženiji.

“Mladi odavde ne odlaze na Kosovo, jer i tamo nema posla, već pokušavaju da preko rođaka svoju egzistenciju pronađu u Švajcarskoj, Nemačkoj ili Austriji, pa i Turskoj. Odlaze da rade bilo šta, samo da bi mogli da obezbede sebi budućnost”, kaže Bljerim Fatimi, profesor iz Preševa, čiji sinovi rade u Švajcarskoj.

Predrag Mitić iz Vranja koji je dugo godina držao kiosk za prodaju štampe i cigareta u centralnoj gradskoj ulici sa porodicom se sprema put Nemačke.

“Idemo svi, jer smo posle više od godinu dana obezbedili papire za mene, suprugu i sina. Radiću kao prodavac u trgovini, kao i moja supruga. Sin će da uči jezik, a onda i sam da počne da radi”, navodi Mitić.

U preduzeću „Megal“ u Bujanovcu stalno je otvoren konkurs za prijem varioca. Direktor Dragoljub Kostić, pomalo i razočarano konstatuje kako oni predstavljaju samo „privremenu stanicu gde mladi ovladaju zanatom, a potom gledaju da stečeno iskustvo i znanje što pre unovče“.

“Mi nismo u stanju da obezbedimo platu od 1.000 evra, već do 50.000 dinara za varioca, a obzirom na tražnju ovog profila koja je sve veća u zemljama EU, ostajemo i sami bez neophodnih ljudi za posao na proizvodnji kotlova za grejanje”, navodi Kostić, pokušavajući da prebroji sve koji su u poslednjih nekoliko godina posle samo šest meseci napuštali „Megal“ i odlazili u zemlje EU.

Mnogi južnjaci ugostiteljske struke svoju životnu sreću potražili su na velikim kruzerima koji špartaju morima sveta. Neki su otišli da rade u sve interesantnija mesta na albanskom primorju. „Južna pruga“ u aktuelnoj situaciji sada se raštrkala na sve strane sveta, od Rusije do Toronta, od Berlina do Tirane, Istanbula, Sofije, Budimpešte, Bratislave…

Sve izgleda nezaustavljivo brzo, kao posledica dugotrajne tranzicije, partokratskog zapošljavanja uglavnom u državnim preduzećima, skromnih investicija u ekonomiju od Niša do Preševa. Za koju godinu konstatacija kada je u pitanju jug Srbije mogla bi da bude da ovaj, a da li samo i ovaj deo zemlje, predstavlja „čekaonicu za starost“ i oni što posle nje dolazi.

“Tek kada sam otišao da radim kao serviser trolejbusa u Budimpeštu mogao sam jasnije da vidim gde sam i kako živeo. Rodio sam se i odrastao u Vranju, ali sada moj grad i ljude u njemu vidim sasvim drugačije. Pokušavam da podstakne kolege da i oni rizikuju, jer dva života nemamo”, kaže Zoran Savić (38) koji je pre dve godine otišao u Budimpeštu na rad, a sada je za praznike došao da poseti roditelje i braću u rodnom gradu.

Visokostručni kadrovi, u prvom redu lekari, stomatolozi, medicinski tehničari priklješteni i dalje važećom zabranom zapošljavanja u javnom sektoru pristaju na posao u zemljama EU i van svoje struke uz „šansu da vremenom nostrifkuju svoje diplome“.

“Odlazim u Nemačku, gde ću raditi kao medicinski tehničar, iako sam lekar opšte medicine. Morao sam prethodno da dobijem sertifikat o poznavanju jezika, pa sada krećem od nule, ali ću i na ovom poslu imati platu kao lekar u Vranju, kaže Bane Vasić (37), koji je izgubio strpljenje za čekanje posla u svojoj struci. Najlakše do posla dolaze IT inženjeri, koji posao dobijaju odmah, pa iako su rođeni Vranjanci u rodni kraj dolaze kako kažu „o praznicima, svadbama i sahranama“.

 

Dijaspora.news/Nasiusvetu.com