MUKE STUDENTA TOMISLAVA NIKŠIĆA: Zbog borokratije “zarobljen” u Kini!

Da je igrom slučaja postao ilegalac saznao je tek onda kada je odlučio da se vrati sa studija kući. Za kinesku birokratiju to je bilo prekasno jer je već bio izvan zakona, piše “Index”. Da stvar bude gora, i dalje se ne nazire kraj njegove agonije.

Nikšiću je prošle godine dodeljena stipendija kineske vlade za studije u Kini na “Shanghai Jiao Tong University”, još prošle zime kupio je kartu za povratak kući u maju ove godine, no zaustavili su ga jer ne može da dobije izlaznu vizu.

– Policija u Šangaju rekla mi je da nikada nisam bio prijavljen u Kini i da za njih sam sve vreme ovde boravio neprijavljen – prepričava očajni Nikšić za “Index”.

Naime, pre nego što je dospeo u Kinu hrvatska Agencija za mobilnost predala mu je dokumente s kojima je trebalo da se prijavi univerzitetskoj službi, što je i uradio.

– Predao sam sve dokumente koje sam imao za upis. Nisam više ništa od dobio od univerziteta niti se postavljalo pitanje moje vize. Da nešto nije u redu saznao sam od policije tek kada sam počeo da vadim dokumentaciju za povratak kući. Policija mi je rekla da sam kod njih nelegalno jer nemaju potvrdu od univerzitetaa o upisu i prijavljenom boravku koja je morala da bude poslata onda kada sam došao u Kinu – kaže Nikšić dodajući kako niko od njegovih kolega nije imao problema s prijavama kao on.

Štaviše Nikšiću ovo nije prvi put da je u Kini s obzirom da je preko stipendije već bio u Šangaju i i na razmeni studenata na univerzitetu u Hong Kongu.

– Svaki put je sve bilo OK. Univerzitet me je prijavio i to je bilo to. Sada je nastao problem. Univerzitet nije predao prijavu i policija mi je objasnila kako moram ili u zatvor ili da platim drakonsku novčanu kaznu – kaže Nikšić dodajući kako je očekivao da će ga policija odmah i uhapsiti, ali da je to, srećom, izostalo. Rekli su mu da to reši što pre kako ne bi morali da ga hapse kao kriminalca.

Problem je bio lekarski pregled koji nije trebalo da obavi. Upravo to “rešavanje” jednostavne birokratske greške pokazalo se kao noćna mora koja i dalje traje. Naime, u postupku dobijanja vize i boravišne dozvole po zakonu je nužno obaviti lekarski pregled u šangajskoj bolnici.

– Kako sam studirao već ranije u Kini, iz karantina su me odbili tvrdeći kako sam to već sve obavio i da za pregled nema potrebe. Sve sam predao univerzitetu u svojoj prijavi. No, ispostavilo se da moja prijava nije ni otišla jer je nedostajao taj pregled, koje nisam ni trebao da obavim. Tek mesecima kasnije saznao sam u čemu je problem – objašnjava Nikšić svu apsurdnost situacije u kojoj se našao.

Svi njegovi pokušaji da reši svoj problem “nelegalnog” boravka u Kini udarali su o zid birokratije.

– Sa univerziteta su mi poručili da nema veze s tim, poslali su me u centar za vize a oni su me opet vraćali na univerzitet. U međuvremenu univerzitet se preko leta zatvorio pa sam morao da čekam. Iz studentskog doma su mi javili da moram da odem jer mi je stipendija gotova, a iz hrvatske ambasade su mi prvo rekli da ne mogu da se upliću u takve stvari – prepričava Nikšić doživljaje ovog leta dodajući da su mu u univerzitetu, kada su se napokon otvorili nakon letnih praznika, rekli da on ionako više njihov student.

Ne bave se bivšim studentima

Kako više nije njihov student, prestao je i da bude njihov problem. Nikšić je postao očajan. Nije hteo da krši nijedan zakon, njegove roditelje u Hrvatskoj birokratija je slala s jedne na drugu adresu, a to isto su radili i njemu u Kini. Izbacili su ga iz doma jer više nije bio njihov student, a tada nestaju njegove stvari, prtljag i pasoš

– Policija me je vraćala na univerzitet, a univerzitet me vraćao na policiju. To je trajalo mesecima. U jednom trenutku valjda su napokon odlučili šta će sa mnom. Ponudili su mi plaćanje kazne u vrednosti od oko 2.000 evra ili kaznu zatvora od 15 dana. Kinezi moraju nekoga da kazne s obzirom da sam bio u njihovoj zemlji nelegalno – kaže Nikšić dodajući kako su mu u policiji rekli da bi tu kaznu zapravo trebalo da plati univerzitet.

Policija nije htela da ga uhapsi

No, univerzitet je odbijao da prizna grešku, a samim tim i plati kaznu. Policija je Nikšiću dala rok da skupi novac za kaznu.

– Dva puta je prošao taj rok. Dva puta sam bio u policiji i rekao im da taj novac nemam. Da me mogu i zatvoriti na 15 dana, samo želim da se ova agonija završi. No, policija nije htela da me šalje u zatvor i sve je opet krenulo iznova. I tako više puta – kaže Nikšić ističući kako ga je primio kapetan policijske stanice uveravajući ga da ne odustane od toga da univerzitet plati kaznu za njega.

Uporedo s tim morao je da rešava i nestanak pasoša, a pomogli su mu iz hrvatskog Ministarstva nauke i Konfučijevog instituta.

Nikšić je danas i dalje u Kini, a kada će se vratiti kući – ne zna ni sam.