U Srbiji svaki drugi čovek ima blage simptome depresije. Godišnje se dogodi više od 1.200 samoubistava koja su posledica raznih oblika depresije a građani naše države nemaju alternativu za lečenje. Zašto – zato što su dobri psihijatri otišli iz zemlje.
To kaže psiholog Gradimir Kostić koji je pola veka živeo u Evropi, Australiji i na Novom Zelandu. Razlozi za depresiju su višestruku, u manjem broju je to genetska predodređenost, dok su okidači depresije najčešće u okruženju u kom živimo a to su pre svega situacije koje proizvode stres.
Kostić je inače poreklom iz Požarevca. Kaže da je imao teško detinjstvo i mladost jer je otišao pogrešnim putem sa pogrešnim ljudima. Majka mu je umrla kada je imao pet godina, otac nikada nije bio kod kuće a deda mu je bio sve.
„U Australiji sam završio sa velikim kriminalcima i zaradio zatvor. Tamo sam se sukobio sa svojom svešću i shvatio sam da sam izneverio mnogo toga. Po izlasku iz zatvora i vrlo teškog života u Australiji, mnogo puta sam mogao da izgubim glavu“
Kasnije je stao na noge i studirao psihologiju, jer je i sam bolovao od depresije, koju je uspeo da izleči a danas je autor knjige posvećene upravo ovom problemu – kako izlečiti deprsiju.
„Trauma, pshički podsvesni stah, kada mozak i nervni sistem jednostavno kapituliraju. Akumulacija svih strahota naiđe kada se ne nadaš. Meni se to desilo na Novom Zelandu. Bio sam već imućan biznismen – jahte, kamioni, avioni….sve je to otišlo bestraga. Jednog dana, kada sam krenuo na posao počeo sam da se tresem, oblio me je hladan znoj, drhtao sam a nisam znao šta mi se dešava. To su sve simptomi depresije. Zatvorio sam se u sobu i zavo lekara“, priča on.
Priseća se da je to posle podne sedeo kući kao uplašeno mače, mašta je pčela da radi, ustao je i popio pola boce viskija, iako inače ne pije, i sve je pretalo na kratko. Ali, se vratilo, u još gorem obliku. Vođen sopstveni iskustvom završio je psihologiju i danas je i kod nas i u svetu priznati stručnjak u ovoj oblasti.
Kada je u pitanju stanje stanovnika Srbije, Kostićeve prognoze nisu baš optimistične.
„U Srbiji na prvom mestu nemamo alternativu za lečenje Zašto je nemamo – zato što je dobar kadar u psihijatriji otišao iz zemlje. Svaki drugi stanovnik u Srbiji ima blage simptome depresije. Preko 1.200 samoubistava se svake godine dešava kod nas. Nije ni čudo, od 90-tih je haos u zemlji, kažu nam da imamo 600 evra prosečnu platu a zapravo neko ima 10.000 evra a neko 18.000 dinara. Stalno čekamo na nekim šalterima, dolazimo kući, čekaju nas gladna deca i svaka sitnica je dovoljna da se sa suprugom posvađamo….ima tu još mnogo razloga. Ratovi 90-tih, bombardovanje….vi gledate policajce koji su obučeni kao SS- ovci, vi gledate staru baku koju izbacuju iz stana, vi živite pod takvom depresijom, odnosno stresom, svakodnevno“, smatra on.
Prema njegovim rečima na Novom Zelandu, gde je dugo živeo, postoji sistem i uređena država, pa je i život stanovnika zbog toga olakšan a stres znatno manji.
„Na Novom Zelandu rudar u rudniku prima preko 400.000 dolara godišnje, a predsednik vlade te zemlje 320.000 dolara godišnje. U toj zemlji, ako se, primera radi, donese neka loša mera za poljoprivredike, već sutradan farmeri dolaze dovoze ovce na traktorima i blokiraju i skupštinu i saobraćajnice. I naravno njihoi zahtevi se uvaže“, priča on.
dijaspora.news/nasiusvetu.com
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.