Đoković otvorio dušu: Hteo sam da pokažem svetu šta može da uradi dečak iz ratom razorene zemlje

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Novak Đoković, najbolji teniser na planeti, pričao je o ’90. godinama prošlog veka i periodu kada je NATO bom.ardovao Srbiju.

Đoković je o tome kako je sa porodicom preživeo bom.ardovanje Srbije otkrio britanskom autoru Džeju Šetiju.

„Od 91, 92. pa sve do 2000. imali smo embargo. Borili smo se za hleb i mleko i ostale najneophodnije stvari za preživljavanje. Onda je, 1999. godine, Srbija bila bom.ardovana dva i po meseca bez prestanka, svake noći i svakog dana. Moja porodica i ja smo se dva i po meseca budili tokom noći zbog sirena, aviona koju su nas preletali. Bilo je poražavajuće i zastrašujuće. Najgora stvar koju sam ikada video.

Bilo je užasno videti avione koji vam iznad glave bom.arduju bolnice i sve ostalo. Mnogi nevini ljudi su um.li, a zahvalan sam što ja nisam izgubio nikog bliskog, iako znam ljude koji su izgubili sebi bližnje i to je ožiljak koji ću nositi do kraja života. Sećanja će ostati sa mnom do kraja života“, rekao je Đoković.

Novak je istakao da je, kao i većina srpskog naroda, želeo osveetu.

„Na početku sam osetio ono što je i većina našeg naroda – želeo sam osvetu. Ko su oni da bomarduju nevine ljude? Šta se dešava? Imao sam 12 godina i sećam se da sam se na dan rođendana krio u skloništima i da smo rekli da ćemo se, posle nedelju, dve skrivanja, vratiti normalnom životu i to je bilo to. Da nas neće zanimati šta će se desiti jer – ako nas pogode, šta mi tu možemo? Tako da, sećam se da sam 12. rođendan proveo sa prijateljima igrajući tenis. Tada nismo išli u školu, tako da je to bilo super!

Pevali su mi rođendansku pesmu, a ja se jasno sećam slike aviona. Bilo je užasavajuće, ali sam se u isto vreme osećao kao da odrastam i u tome su mi dosta pomogli roditelji“.

Novak je britanskom autoru rekao da ne može da generalizuje celu zemlju zbog odluka pojedinaca.

„Ne možemo da sudimo celoj naciji zbog odluka pojedinaca, grupa, institucija ili koga god da je odlučio da sprovede bombardovanje u delo. Ne možemo da sudimo ljudima zbog toga. Vi želite da oprostite njima, ali to jednostavno ne može da se zaboravi. Sa neke svetlije strane, to me je nateralo da budem dosta zahvalan u životu“, dodao je Novak.

On je, ipak, zahvalan na tom iskustvu.

„Zahvalan sam na tom iskustvu jer me je oblikovalo kao osobu i kao tenisera. Dobio sam dodatnu ‘glad’ za radom i treniranjem. Hteo sam da pokažem svetu šta može da uradi dečak iz ratom razorene zemlje, da može da bude najbolji u sportu koji je globalan. Sve što se desilo, desilo se s razlogom, a ja ne žalim ni za čim. To je moja karma i nešto kroz šta sam morao da prođem. Ne samo ja sa porodicom, nego svi mi kao nacija. Srpski narod je kroz istoriju prošao kroz mnogo r.tova i nemaštine, tako da je lepo videti jedinstvo kod naših ljudi“.

Novak je otkrio o čemu je nedavno razgovarao sa ženom Jelenom i jednim od braće.

„Pričao sam pre neki dan sa bratom i ženom o tome šta je na nas ostavilo najveći utisak iz tog iskustva. Za mene je to bilo hiljade ljudi koji su se okupili na najbitnijim mostovima našeg grada kako bi ga zaštitili, noseći majice sa metama na njima i obojenim glavama, pevajući pesme i uživajući. Oni su na taj način pokazali da onima koji su bacali bombe da su oni meta i da štite most i grad. Time su pokazali da ako žele da ga sruše, moraju prvi da prođu preko nas. Mislim da je ta moć jedinstva, upornosti i snage bila predivna“, zaključio je Đoković.

Dijaspora.news/srbija24.com