Gde god pronađe ranjenu divlju životinju Rajko Plotan iz Gradiške je leči, hrani i pomaže sve dok ne ojača za povratak u prirodu.
Kada je malo ko verovao da dva mlada divlja zeca, pronađena u mrazovitoj travi, bez majke mogu da opstanu, u martu, kada još nije dovoljno otoplilo, ovaj ljubitelj životinja se zainatio u nameri da dokaže suprotno.
Doneo ih je kući, utoplio pored peći, brižno pratio svaki njihov dašak života i sa suprugom Radmilom upustio se u istinski poduhvat.
– U literaturi je teško pronaći primer da čovjek može othraniti divljeg zeca od nekoliko dana. Znam to iz dugog i bogatog lovačkog iskustva. Posle mnogih konsultacija sa prijateljima i rodbinom, spasonosno rešenje bilo je specijalno mleko iz Engleske. Za nekoliko bočica potrošio sam penziju pa sam celog meseca živeo na teretu supruge Radmile, ali su zečevi napredovali, što je za nas oboje bilo najvažnije – priča Rajko koji je posle nekoliko meseci, kada se priroda probudila, a dani postali topliji, zečeve pustio u priorodu.
– Supruga i ja smo ih hranili na flašicu za bebe, pratili njihovo napredovanje, delili neizmernu ljubav prema zečićima. Rastanak sa njima, kada su ojačali, a trava terana toplinom izrasla na sve strane, bio je težak; srce se steglo i njoj i meni. Tešili smo se saznanjem da će naši ljubimci u prirodi imati dovoljno hrane, punu slobodu da skakuću cvetnim poljima, verujući da psi neće ući u njihov trag – izneo je Rajko nesvakidašnju emociju prema zečićima sa kojima je podelio pola zime i celo proleće.
U njegovom plasteniku zimovala je i ranjena roda, koja nije bila sposobna da odleti u tople krajeve.
– Roda je dospela u moj plastenik posle upozorenja meštana Čatrnje da luta zaleđenim njivama, da ne može pronaći hranu niti poleteti. Doneli su je meni, moleći za pomoć. U plasteniku, gde sam tog leta uzgajao povrće, rodu sam hranio obilnim porcijama ribe, pilećih iznutrica i drugih vrsta mesa – priča Rajko o velikoj brizi njegove porodice za ugroženu pticu.
Posle duge i hladne zime, kada su prve rode stigle u okolinu Gradiške, sledio je srećan završetak njegove borbe za pticu koja je ozdravila i ojačala.
– Moja roda se pridružila prvom jatu koje je nadletelo pašnjak. Više puta toga proleća nadletala je moju kuću i dolazila do svoga zimskog staništa ponašajući se veoma pitomo, kao da je htela da nam zahvali za svu pažnju i pomoć – uveren je Plotan.
On je mnogo puta, noću, na pozive iz udaljenih mesta, spasavao srne kojih sada u Lijevču ima mnogo… Cele kolonije.
– Najteže mi je kada pronađem srnu povređenu na putu ili lane koje teraju psi lutalice. Neshvatljiva je bezobzirna krađa ograde na autoputu u Lijevču, čime su ugroženi životi ljudi i divljih životinja koje nemaju prepreka da uđu u putnu zonu. Mnogo puta sam na dojave spasavao srne, dolazio kući krvav kao da sam radio u mesnici, otimao lane od pasa lutalica koji haraju našim lovištima – razočaran je Rajko Plotan zbog ugroženosti divljih životinja u prirodi.
Njegova kuća u Kozincima, prigradskom naselju Gradiške je jedinstvena baza i za brojnu koloniju domaćih životinja, lovačkih pasa, mačaka, ptica…
Opasnost na sve strane
Rajko Plotan kaže da su divlje životinje veoma ugrožene od pasa lutalica i krivolovaca. Najčešća njihova meta su srne, zečevi i fazani.
Lovačka udruženja iz Lijevče polja svake godine u lovište puštaju po nekoliko stotina različitih vrsta divljači koju hrane i čuvaju. Međutim, ni to mnogo ne pomaže da divljač u oskrnavljenom staništu, sa sve manje šume, bistrih potoka, okružena brojnom populacijom pasa lutalica, preživi, smatra Rajko Plotan, član Lovačkog društva “Prosara” iz Gradiške i inicijator mnogih akcija na zaštiti divljih životinja.
Dijaspora.news/blic.rs
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.