“Ulazim u prodavnicu da kupim nekoliko sitnica i shvatim da ispod artikala nema naznačenih cena. Pitam prodavca koliko košta sok koji sam želela da kupim, on počne da se misli pa kaže iz glave neku cenu. Krajnja suma koju treba da platim za sve što sam uzela je proizvoljni zbir prodavca”, iznenađeno prepričava svoje utiske sa letovanja Jelena Savić, jedna od mnogobrojnih srpskih turista koja je posetila Egipat.
Egipat ili “divlji zapad” sa ove, srpskim turistima, bliže strane, izuzetno je posećena turistička destinacija. Međutim, umesto piramida, jedinog preživelog od sedam svetskih čuda, nekako se većini posetilaca kao najjača slika ureže u svest tužna ekonomska slika zemlje u dolini Nila.
Aranžmani za ovu destinaciju znaju da budu veoma povoljni, naročito u oktobru pred kraj njihove sezone, kada za 350 evra možete pronaći all inclusive aranžmane. Ono što se dobije u skladu je sa cenom koju platite, pa pored doručka, ručka i večere, užine i neograničene konzumacije pića, vi iz hotela ne morate da kročite, jer sve, uključujući teretane, spa centre, restorane, zabavni program imate u okviru kompleksa. Prava istina o Egiptu je ipak malo drugačija.
Osmeh od jutra do sutra
Veliki broj ljudi radi unutar hotelskog kompleksa. Od trenutka kada uđete u hotel, oni vam stoje na raspolaganju za sve.
– Pre nego što smo ušli u sobu, čovek koji nas je dovezao do hotela nam savetuje da prilikom davanja pasoša častimo recepcionera kako bismo dobili sobu koju želimo. Uz malo novca, dobijamo bolju sobu, a ta napojnica nam obezbeđuje da nas isti recepcioner gleda svakog dana sa oduševljenjem – nastavlja priču Jelena i dodaje da ih je brinulo gde mogu da razmene novac da bi lakše funkcionisali.
Kada su ušli u sobu, pitali su radnika koji im je doneo kofere gde postoji menjačnica, na šta im on odgovara – “ja menjam pare”. Nisu poverovali na prvu, pa su rekli da će kasnije to uraditi, ali u razgovoru sa drugim našim turistima, shvatili su da je on stvarno nezvanični menjač i to po stabilnom kursu – 10 evra vredi 200 egipatskih funti.
Drugi šok je bilo radno vreme zaposlenih u hotelu.
– Doručak je od sedam sati ujutru, a večera traje do deset uveče. Za to vreme uvek isti ljudi rade, bez promene, sedam dana u nedelji – objašnjava Jelena koju je više od od toga ostavila u šoku činjenica da oni rade te poslove za jako malo novca. Prosečna plata zaposlenih u hotelu je oko 70 evra za 12 radnih sati, nekada i više, dok oni koji su šefovi mogu da se pohvale zaradom do 250 evra.
Čistu sobu ćete uvek dobiti, ali ako častite sobara sa jednim evrom, u sobi će vas dočekati i labudovi, krokodili, srca ili cvetovi napravljeni od peškira, ali i flaširana voda, jer je ona na česmi neispravna.
Izlazak u realnost
Tek kada napustite hotel vidite pravo lice Egipta. Ulicu nemate gde da pređete, jer pešački prelaz ne postoji, kao ni semafori i uopšte pravila u saobraćaju.
– Sa ulice hiljadu taksista vam svira i zaustavlja se, nudeći da vas prevezu. Ako pristanete na to, svi vam savetuju da unapred odredite cenu za pređeni put i nikako više od evra, stanovnici Hurgade će reći da je i to mnogo – kaže Jelena i dodaje da tek onda kreće avantura, jer ne postoji ograničenje brzine, saobraćajni znaci su retkost, a na ulici često srećete i čitave porodice na jednom motoru ili u otvorenom gepeku kako sede i voze se.
U manjim prodavnicama ne postoje fiksne cene, veći marketi imaju, a sve je, kako navodi, dosta jeftinije nego kod nas. Ipak, dobronamerni lokalci savetuju da kupovinu sami uvek obavljate sami.
– Često će vam zbog siromaštva i da bi zaradili neki evro više, prodavci ponuditi da oni obave kupovinu za vas. Tako je nas kilogram banana i jabuka izašao pet evra, a u prodavnici to isto možete naći za evro – nastavlja Jelena Savić i dodaje da se šokirala kada je izračunala da je kod njih litar benzina prevedeno u našu valutu svega 32 dinara.
Odlika svih prodavaca je cenkanje. Oni u tome, kako kaže, uživaju. Često će se desiti da ne možete da se odbranite od njih, a cena može i duplo da se spusti.
– Kada smo išli u posetu piramidama, jedan trgovac je bio toliko uporan da naš prijatelj kupi velike statue piramide, Sfinge, Nefertiti, Tutankamona. Započeo je prodaju sa dve statue za deset evra, a na kraju mu je dao šest za isti novac – priča Jelena i dodaje da je kod njih izjednačena vrednost evra i dolara, pa vam se više isplati da platite u dolarima.
Južnije tužnije
Egipat je pun kontrasta, jer na malom razmaku može da se vidi siromašto i bogatstvo. Ulazak u Kairo je, prema rečima naše sagovornice, prepun zgrada koje su nezavršene, bez prozora i vrata u kojima čitave porodice žive. Centar je potpuno drugačiji, prepun solitera, kafića i restorana, a najskuplji kvadrat nekretnine u Kairu nije više od 700 evra.
– U Kairu je prosečna plata oko 70 evra, dok je južnije u Luksoru, svega 50. Iako je i jedno i drugo jako malo, vidi se razlika u standardu severa i juga – navodi Jelena Savić i dodaje da se u Luksoru ljudi pre svega prave poljoprivrednom proizvodnjom uz kanal reke Nil, ali da je opšti utisak da ne postoji neophodna mehanizacija.
Kako ona priča, ljudi još uvek žanju srpom i kopaju motikama, cela porodica u tome učestvuje, a glavno prevozno sredstvo im je magarac.
Što više jezika, to više novca
Najpozitivniji utisak koji je naša sagovornica stekla, bilo je pozavanje jezika kojim vladaju Egipćani.
– Naš turistički vodič je Egipćanin koji je prvo naučio engleski jezik i shvatio da nema toliko engleskih turista koliko ima vodiča sa znanjem tog jezika. Onda je odlučio da nauči srpski. Bilo mu je potrebno tri meseca da ga savlada tako da sada vodi ekskurzije za Kairo i Luksor – priča Jelena Savić koja dodaje da su u tome mnogi videli svoju šansu za zaradu, jer svi koji rade u turizmu prolaze put od konobara, sobara do turističkog vodiča, koji ima nešto veću platu od prosečne.
(Dijaspora.news/blic.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.