KAD DOĐEM IZ ŠKOLE, PRVO ODEM DO MAME DA JOJ DAM DA JEDE: Danijela (26) iz Inđije je već 9 godina u KOMI, a tužna ispovest njene ćerke (9) će vas RASPLAKATI!

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Danijela Kovačević (26) iz Inđije već devet godina je u stanju budne kome, u koje je zapala sa svega 17 i po godina, kada je posle porođaja carskim rezom i rođenja zdrave devojčice dobila sepsu!

Njena porodica krivi lekare što 14. oktobra 2009. u novosadskom porodilištu „Betanija“ nisu prepoznali da je Danijela, koja je jaukala od bolova, ugrožena.

“Ćerka se porodila carskim rezom. Posle 13 dana je kukala da joj nije dobro i da joj se koči leva strana tela. Osećala se loše, imala je temperaturu i povraćala je, ali su joj lekari rekli „da se mazi“ – kaže Danijelina majka Vesna.

Umesto igre s vršnjacima u igraonici, njena ćerka Marija (9) svaki rođendan provodi uz majku i ima samo jednu želju – da joj mama izađe iz kome i ozdravi!

“Kada dođem iz škole, prvo odem do mame da je pozdravim, vidim kako je i da joj dam da jede”, priča za skromna Marija, koja je zbog majčine bolesti dosta zrelija od svojih vršnjaka.

Devojčica je sa bakom Vesnom Drašković i članovima uže porodice preuzela brigu o majci, koja je vezana za postelju.

“Najlepši poklon za rođendan bio bi mi da moja mama izađe iz kome. Najviše želim da dođe u školu i da moji vršnjaci vide da i ja imam mamu”, kaže Marija.

Njena baka Vesna u potresnoj ispovesti navodi da devojčica brine o Danijeli jednako dobro kao i odrasli članovi njihove porodice.

“Ona je neverovatno dobro dete i odličan je đak. Ide sa dedom u manastir da pali sveću za ozdravljenje majke. Raduje se svakoj majčinoj reakciji kada joj otpeva neku pesmu ili nacrta crtež, jer je to jedina komunikacija koju ima sa njom. Vršnjacima često govori: „Imam ja moju Dacu, videćete je kad ozdravi”, priča Vesna o svojoj unuci.

Danijela Kovačević je imala 17 i po godina kada je zapala u stanje budne kome nakon porođaja. Jedina je osoba u Srbiji koja je toliko dugo u komi. Danijelina majka Vesna već devet godina preživljava agoniju, jer joj je ćerka svakodnevno životno ugrožena, ali joj volja i snaga pomažu da spozna život u sasvim drugom svetlu.

“To je moj život, drugi nemam. Najteže je gledati svoje dete kome ne možeš da pomogneš. Nemoć je najstrašnija… Crpim energiju iz moje Dace. Kada vidim kakav je ona borac, kakvu čeličnu volju i snagu ima, a toliko je bolesna, kažem sebi da moram da izdržim! Ako bog misli da ovoliko mogu da izdržim, ja sam mu zahvalna”, kaže na kraju razgovora Vesna Drašković, koja je usled stresa za ovih devet godina već devet puta operisana.