DAN KADA JE JUGOSLAVIJA POKORILA SVET I OTIŠLA U LEGENDU: Divac je promašio bacanja za titulu, Bodiroga izvukao produžetak, a onda je pala Argentina (VIDEO)

 Ekipa Argentine, prva koja je pobedila selekciju Sjedinjenih Država otkada za nju nastupaju NBA igrači, ušla je u meč hendikepirana jer je njen najbolji igrač Emanuele Đinobili povredio skočni zglob u polufinalnom meču protiv Nemačke.
Selektor “gaučosa” Ruben Manjano je u drugom poluvremenu uveo Đinobilija u igru, ali je on više šepao nego trčao i svojim prisustvom na parketu, čini se, pomogao jugoslovenskoj ekipi, jer je znatno usporio igru Argentinaca i, nezagrejan, promašio nekoliko šuteva.

Dramatični period meča počinje 150-tak sekundi pre kraja regularnog dela kada Argentinci vode sa 74:66. Kapiten Dejan Bodiroga, kao i nebrojeno puta do sada, preuzima svu odgovornost na sebe i sa devet uzastopnih poena vraća “plave” u igru. Na šest sekundi pre kraja, kod rezultata 75:75 fauliran je Vlade Divac, ali jugoslovenski as promašuje oba bacanja. Poslednji napad “gaučosa”, Skonokini prodire ka našem košu, ulazi u reket i pada nakon kontakta sa Markom Jarićem. Argentinci traže prekršaj, koji je, iskreni da budemo, najverovatnije i postojao, ali je pištaljka sudije Mercedesa iz Dominikanske Republike ostala nema.

Ušlo se u produžetak u kojem su Jugosloveni dominirali. Psihički slomljeni suparnici uspeli su u dodatnom periodu igre da postignu samo dva poena, iako su imali nekoliko prilika da iz “otvorenih” šuteva naprave preokret.

Treba pomenuti i to da se umesto Vladimira Radmanovića, koji je zbog ponašanja tokom poluvremena polufinala sa Novim Zelandom odstranjem iz ekipe, na pobedničkom postolju pojavio Aleksandar Smiljanić, koji je poslednji eliminisan sa spiska putnika za Mundobasket.

Govoreći o dešavanjima iz Indijanapolisa, posebno o finalu sa Argentinom, tadašnji selektor Jugoslavije Svetislav Pešić je za Kurir pričao:

“Reći ću vam, samo da vas podsetim da je i tada, pa i danas, Argentina bila ekipa na čiji odnos prema reprezentaciji i zajedništvo su mnogi ljubomorni. Tada su odigrali jako dobro.

U momentu koji pominjete bio je tajm-aut. Svi su bili kao drogirani. Pritisak u glavama, puls i sve ostalo, u tom trenutku nikoga od nas nije činio sasvim normalnim. U sastavu smo srećom imali mnogo meč – vinera i Bodiroga je rekao: “Daj momci da stisnemo, imamo ih, još malo samo!” On je kao i mnogo puta i pre i kasnije preuzeo odgovornost i izvukli smo se!”

Pet sekundi pre kraja Divac je pri nerešenom rezultatu imao dva bacanja, ali je oba promašio. Na drugoj strani Skonokini je krenuo u prodor, utisak je da je fauliran, ali se sudije nisu oglasile.

“Šta ti je srpski mentalitet. Mi uvek i svemu tražimo i nađemo ono, “ali”, iako u startu želimo pobedu?! Posle kreće: “Pobedili smo, ali, šta da je sviran faul?” A šta je Diki pogodio bacanja? Što ne gledamo tako?”

Doček i čitava atmosfera u zemlji bila je slavljenička.

“Sve što se taj i tih dana dešavalo u Srbiji i Crnoj Gori, produžilo mi je karijeru, nekoliko godina. Iskrena emocija, sreća, kod ljudi koje sam sretao, doprineli su da se osećam sasvim ispunjeno i motivisano da nastavim dalje, iako sam još u maju potpisao za Barselonu.”

Posle tog takmičenja napustili ste mesto selektora, jer španska ACB liga u kojoj ste tada počeli da radite, nije dozvoljavala da istovremeno sedite na klupi reprezentacije i Barselone.

“Želeo sam da ostanem razgovarali smo o tome! Čak su i ljudi iz Barselone čelnicima Saveza rekli da ne žure sa odlukama, da vidimo kako će se stvari odvijati. Mislim, da bi sa obzirom na to, da smo sa Barsom prve sezone superiorno osvojili sve njihova uprava našla model da me pusti da vodim reprezentaciju, ako ne na Evrobasketu u Švedskoj, onda sigurno na Olimpijskim igrama u Atini. Nekome, ne znam kome, se međutim žurilo i do nastavka jedne lepe i uspešne priče nije došlo, rekao je tada Pešić”

Indijanapolis, 8. septembar 2002. Dvorana “Konseko Fildhaus”. Gledalaca: 17.079. Sudije: Picilkas (Grčka) i Mersedes (Dominikanska Republika).

Jugoslavija: Jarić 9 (4-6), Divac 3 (1-6), Vujanić 7, Tomašević 6, Gurović 3 (3-6), Bodiroga 27 (9-10), Koturović 3 (3-4), Rakočević, Stojaković 26 (8-8). Nisu ulazili: Predrag Drobnjak, Žarko Čabarkapa i Vladimir Radmanović. Trener: Svetislav Pešić.

Argentina: Skonokini 3 (1-2), Skola 11 (3-5), Noćioni 5 (1-2), Paladino 10, Volkovicki 11 (2-3), Sančez 3, Đinobili, Montekija 4 (1-2), Oberto 28 (6-8), Viktorijano, Fernandez 2. Nije ulazio: Gutijerez. Selektor: Ruben Manjano.

Svetsko prvenstvo, Indijanapolis, 2002. godine

Preliminarna faza

Jugoslavija – Angola 113:63 (28:14, 24:9, 28:18, 33:22)

Jugoslavija – Španija 69:71 (10:26, 19:18, 23:14, 17:13)

Jugoslavija – Kanada 87:71 (16:21, 26:20, 21:12, 24:18)

Četvrtfinalna grupa:

Jugoslavija – Portoriko 83:85 (21:27, 22:15, 26:18, 14:25)

Jugoslavija – Brazil 90:69 (26:14, 20:14, 28:25, 16:16)

Jugoslavija – Turska 110:78 (21:15, 29:19, 30:21, 30:23)

Četvrtfinale:

Jugoslavija – SAD 81:78 (20:20, 20:16, 12:22, 29:20)

Polufinale:

Jugoslavija – Novi Zeland 89:78 (19:30, 20:18, 27:10, 23:20)

Finale:

Jugoslavija – Argentina 84:77 (24:19, 17:20, 11:18, 23:18, 9:2)

Tim

Dejan Bodiroga 116 poena, Dejan Koturović 53, Žarko Čabarkapa 8, Igor Rakočević 30, Predrag Stojaković 169, Vladimir Radmanović 18, Marko Jarić 82, Predrag Drobnjak 40, Vlade Divac 78, Miloš Vujanić 60, Dejan Tomašević 56, Milan Gurović 96.

Stručni štab: selektor: Svetislav Pešić, treneri: Aco Petrović, Stevan Karadžić, kodicioni trener: Milivoje Karalejić, šef delegacije Žarko Zečević, sportski direktor Žarko Varajić, predsednik Saveza: Željko Cerović, generalni sekretar: Predrag Bogosavljev, doktor: Dragan Radovanović.

dijaspora.news/Kurir sport