Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da prenese najznačajnija predsednička ovlašćenja na Državni savet, dok bi predsednik države ostao samo protokolarna figura, predviđa Valerij Solovej, ruski politikolog koji je najavio Putinovo povlačenje sa predsedničke funkcije.
Intervju Soloveja “Moskovskom Komsomolecu”, koji je kasnije “privremeno” uklonjen, izazvao je buru u svetskim medijima. Solovej, koji u Rusiji važi za “kremaljskog proroka”, izjavio je da će se Putin povući iz Kremlja 2017. i sazvati vanredne predsedničke izbore. On je naveo da se Putin neće kandidovati za novi mandat, te da se suočava sa izvesnim “problemima” zbog kojih će, kako navodi, morati da odsustvuje iz javnosti nekoliko meseci zaredom. Na pitanje da li se možda radi o bolesti predsednika Rusije, Solovej nije hteo detaljnije da obrazlaže svoju izjavu, rekavši samo da ta informacija nije u potpunosti proverena.
Solovej je već na društvenim mrežama objavljivao da će Putin insistirati na ustavnim promenama, kojima bi faktički razvlastio predsednika, a vlast preneo na Državni savet, koji je osnovao 2000. godine, a koji sada ima samo savetodavnu ulogu. Prema proceni Soloveja, Državni savet bi se bavio strateškim pitanjima, a predsednik operativnim i protokolarnim. Kako kaže, na čelu Državnog saveta bi se nalazio “znate već ko”, aludirajući na Putina. Solovej tvrdi da će novi predsednik biti “sluga caru, a vladar vojnicima”. Prema njegovim navodima, novi predsednik bi trebalo da bude liberalan da bi se poboljšali odnosi sa Zapadom, aludirajući na Dmitrija Medvedeva.
Politbiro 21. veka
Jedini problem u osnivanju ovog “Politbiroa 21. veka” je što u ruskom Ustavu Državni savet ne postoji. Međutim, pojedini ruski analitičari tvrde da to i ne bi bio problem, pošto Putinova “Jedinstvena Rusija” ima dvotrećinsku većinu potrebnu za promenu Ustava u Dumi, a o pozitivnom ishodu mogućeg referenduma gotovo je izlišno i govoriti.
Ruski mediji tvrde sa jedne strane da je Solovej veoma obavešten kada su kremaljski odnosi u pitanju, navodeći da je on jedini prognozirao da će Anton Vajno doći na čelo predsedničke administracije umesto Sergeja Ivanova, te da će bliski Putinov saradnik Vjačeslav Volodin biti kandidovan za predsedavajućeg Državne dume.
Sa druge strane, pojedini ruski analitičari tvrde da Solovej zapravo “troluje” javnost i da njegove najave ne potiču iz kremaljskih krugova, već su zasnovane na njegovim analizama. Kako tvrde, Solovej je majstor za marketing i na ovaj način skreće pažnju na sebe, pogotovo što mu se nedavno u prodaji našla knjiga o revolucijama u savremenom dobu.
Solovej, koji je veoma aktivan na društvenim mrežama, napisao je na svojim profilima kako će se pratioci do kraja godine uveriti u istinitost njegovih reči iz intervjua, dodajući citat “Sudbina je neumoljiva. Moć dobijamo, ali je i gubimo”. Iako se u pojedinim medijima pojavila informacija da je Solovej nestao iz Moskve i da se ne zna gde je, on je i dalje aktivan na društvenim mrežama. Tako je juče komentarisao pobedu proruskih kandidata na predsedničkim izborima u Bugarskoj i Moldaviji rečima da će to Rusiji značiti koliko i ulazak Rumunije u Prvi svetski rat na strani Antante (ušli rat 10. novembra, a primirje potpisano samo dan kasnije prim. aut.)
Ko je Valerij Solovej
Valerij Solovej je istoričar i politički analitičar, profesor Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa Ministarstva inostranih poslova Rusije. Na tom institutu on je šef Katedre za društvene odnose. Osnivač je partije “Nova snaga”, koja još nije zaživela.
Šta je Državni savet
Državni savet Rusije je savetodavno telo koje je dekretom osnovao ruski predsednik Vladimir Putin 2000. godine. Državni saveti u Rusiji postojali su i u vreme Sovjetskog Saveza, tačnije 1991. godine formirao ga je Mihail Gorbačov posle pokušaja konzervativnih članova komunističke partije da spreče perestrojku. Prethodno, državni savet postojao je u carskoj Rusiji. Osnovan je 1810. i postojao je sve do svrgavanja cara 1917. godine. Tada je takođe bio glavno savetodavno telo cara. Sada ga čine predstavnici ruskih gubernija i visoki državni funkcioneri, a predsedavajući je predsednik Rusije. U prezidijumu su predstavnici devet federalnih jedinica Rusije.
Izvor: Blic
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.