Aktuelno

DIJASPORA TEMA: Koliko novca šalje dijaspora i gde on završava?

By admin

Posted on 16/11/2016

Iseljenici oduvek šalju značajne količine novca u matične države na Balkanu. Tako je bilo i pre 100 godina kada su išli trbuhom za kruhom u američke rudnike, tako je i danas.

Novac koji u maticu “upumpava” dijaspora, kada su u pitanju zemlje bivše Jugoslavije, čini značajan dio BDP-a, a ukupni iznosi premašuju i direktne strane investicije.

Novac stiže, što direktno, što indirektno, zvaničnim kanalima, ali i iz “ruke u ruku”, a tu je i potrošnja tokom letnjih meseci, odnosno prilkom poseta domovini, investicije i humanitarne pomoći koje dijaspora šalje zemljacima.

“Kada smo u Srbiji, trošimo mnogo više nego što trošimo u Nemačkoj. Idemo kod zubara, popravljamo auto, restorani, godišnji odmor u hotelu na moru… Osim što su zdravstvene i sve druge usluge mnogo jeftinije nego u Minhenu, volimo, brate, da potrošimo kod kuće. Nekako nam lepo, osećamo kao da vraćamo neki dug korenima, da pomažemo, iako smo otišli jer ovde nismo mogli da zaradimo za pristojan život”, kaže za Dijasporu Nenad P. koji je već 15 godina na privremenom radu. On je za sobom poveo i suprugu, tadašnju devojku, u Nemačkoj su dobili decu.

Nenad kaže da tokom boravka u Srbiji i Crnoj Gori, gde ide na letovanje, za 2o-ak dana potroši i do pet hiljada eura. Što se tiče slanja novca u domovinu, to je jedna prosečna penzija roditeljima.

“Bratu sam pre nekoliko godina poslao desetak hiljada eura da počne svoj posao. Danas lepo radi i izdržava porodicu”, kaže Nenad.

dijaspora

Najviše sredstava kada je u pitanju dijaspora Srbije, prema dostupnim podacima Narodne banke Srbije, stiže iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske, odnosno iz zemalja u kojima živi najveći broj građana Srbije.

Prosečan godišnji priliv u Srbiju od doznaka u poslednjih pet godina bio je oko 2,7 milijardi evra, odnosno oko 8,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Prema podacima Narodne banke Srbije, prošle godine Srbi iz sveta, kojih ima oko četiri miliona, svojim rođacima u Srbiji poslali su 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014.

Podaci Svetske banke pokazuju da je u prvoj deceniji ovog veka dijaspora putem doznaka u Srbiju ulila čak 43 milijarde dolara te da doznake čine čak 13,7 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda. To takođe znači da je od 2000. do 2010. u Srbiju stiglo 2,5 puta više doznaka nego direktnih stranih investicija.

Istraživanja su pokazala da 23 odsto stanovnika Srbije ima bar jednog člana najbliže porodice u inostranstvu, a 11 odsto se izjasnilo da ima povremene ili redovne prihode od inostranih doznaka. Direktno ili indirektno dijaspora pomaže blizu milion ljudi u Srbiji.

Prema podacima Svetske banke i Hrvatske narodne banke, hrvatski iseljenici svojim porodicama godišnje šalju 1,5 milijardi dolara. Pretpostavlja se i da se u Hrvatsku putem neslužbenih kanala slije još barem toliko nova. Od 1993. do 2015. na ovaj način je u Hrvatsku ušlo više od 65 milijardi dolara. U ovaj iznos nije uračunat novac koje Hrvati iz dijaspore ostvaruju u turističkom brutoproizvodu, kao ni udio kojim pridonose u spoljnotrgovinskom bilansu sa zemljama u kojima oni žive.

Procjenjuje se da hrvatsko iseljeništvo čini tri miliona ljudi, kada se broje iseljeni Hrvati i njihovi potomci.

Samo zvaničnim kanalima, putem pošte i banaka, Bosanci i Hercegovci koji žive u inostranstvu godišnje u domovinu pošalju više od milijardu eura. Ta cifra je dva puta veća kada se u obzir uzme novac koji se daje “iz ruke u ruku”.

Prema njegovim riječima, u inostranstvu trenutno živi više od dva miliona Bosanca i Hercegovaca, jer se od 2002. iz zemlje iselilo približno 700.000 stanovnika.

Građani Crne Gore koji rade u inostranstvu i iseljenici transferisali su u domovinu za devet meseci ove godine, prema preliminarnim podacima Centralne banke Crne Gore, oko 275,76 miliona eura.

Od ukupnog priliva doznaka iz inostranstva, oko 165,53 miliona eura odnosi na kompenzacije zaposlenih, odnosno rezidenata Crne Gore koji rade u inostranstvu.

Predrag Mitrović, direktor Uprave za dijasporu Crne Gore: Još jedna Crna Gora živi u inostranstvu

I pored značajnog priliva novca od iseljenika, neveliki deo završava kao investicija. Novac uglavnom služi za potrošnju, odnosno “preživljavanje” obzirom da je životni standard još uvek značajno ispod proseka razvijenih zemalja gde žive i rade iseljenici.

(Dijaspora News)