Hrvati beže iz zemlje, a radna mesta ostaju prazna: Poslodavce spasavaju studenti, a plaćaju ih 30 posto više nego inače

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Zbog masovnog odlaska ljudi iz Hrvatske mnogi su poslodavci u potrazi za novim radnicima, pa i ovih nedelja širom zemlje mogu da se vide natpisi “tražimo radnike”.

Ali i ta se potraga uprkos nuđenju solidnih plata i raznih drugih pogodnosti, često pokazuje uzaludnom. Ali mnogim poslodavcima spas su – studenti.

ZA CEPANJE DRVA – 50 KUNA (800 DINARA)

Studentima se tako nude poslovi konobarisanja, kuvanja, prodavanja, čišćenja, pakovanja, dostavljanja, pranja… A koliko na tim poslovima mogu da zarade? Na primer, prema cenovniku student-servisa zarada za sat vremena može biti ovakva: čišćenje i pospremanje stanova i pranje rublja (35 kn – 560 dinara), istresanje tepiha, cepanje drva, selidba i prenos građevinskog materijala (50 kn).

Ko želi da radi u turizmu kao konobar, recepcionar, čistač plaža, perač posuđa ili sobarica, može da zaradi od 18 do 20 kuna po satu, a takvima su osigurani smeštaj, hrana i prevoz. Nude se i unosniji poslovi pa se za unutrašnje i spoljašnje čišćenje plovila, zavisno od dužine plovila, može da zaradi od 150 (2.400) do 250 kuna (3.950 dinara) po plovilu. Međutim, o ponudama poslodavaca i angažovanju studenata na raznim poslovima niko ne želi da razgovara u studentskim servisima u Zagrebu i Splitu. U zagrebačkom Studentskom servisu rečeno je da trenutno niko ne može da odgovori na naša pitanja, dok je iz Splita poručeno da su svi oni koji imaju ovlašćenja da govore “odsutni” ili na “odmoru”.

Međutim, o iskustvima s brojem i vrstom ponuda poslodavaca i angažovanju studenata govorio je rukovodilac osječkog Studentskog servisa Tihomir Milinović.

– Što se tiče interesa studenata za posao, brojke su iste kao i prethodnih godina. Do jula oko 3.500 studenata ostvarilo je isplatu honorara, što znači da ih je toliko i radilo. A godišnje se preko nas zaposli od 7.000 do 7.500 studenata, od čega njih možda 6.000 radi na jednodnevnim, dvodnevnim ili trodnevnim poslovima. Najmanje je onih koji u kontinuitetu rade celo vreme. Povremeno, privremeno i kratkotrajno zapošljavanje bit je studentskog rada. Studenti su najviše zainteresovani za one poslove koje mogu da rade kad ne moraju da uče. Znači, krajem nedelje, vikendom ili noću. A najviše ih radi na pružanju usluga, u trgovini, hotelijerstvu, ugostiteljstvu… – kaže Milinović.

PONUDE VEĆ U FEBRUARU I MARTU

Kakvo je stanje sada, tokom leta, traže li poslodavci s mora studente u Slavoniji i da li i i studenti osećaju da zbog masovnog napuštanja Slavonije i oni mnogim poslodavcima postaju zanimljivi, Milinović odgovara.

– Dosta je slavonskih studenata već zaposleno na moru jer su poslodavci s mora još u februaru i martu objavljivali oglase i ovde organizovali radionice i prezentacije da bi studentima predstavili ponude, mogućnosti zarade, smeštaja, hrane i prevoza. A cenovnik koji smo objavili okvirni je jer zakon ponude i potražnje formira nove cene pa poslodavci, u nedostatku radne snage, nude veće zarade, satnice su sad i do 30% više, posebno u zadnjih godinu-dve. Iseljavanje iz Slavonije odražava se i na nas jer se prvi put pojavljuju ponude za poslove koji nisu tipični za studentski rad. Recimo, za rad u mesnoj industriji – ističe on.

Ne nudi se studentima da prave kobasice i obrađuju meso, nego da rade u skladištima.

– Poslodavci iz nekih delatnosti pre i nisu trebali studente jer su poslove obavljali redovni zapossleni, ali kako su mnogi otišli pa se na njihova upražnjena radna mesta nema ko zaposliti, poslodavci nam se sad javljaju tražeći studente – zaključuje on.

S obzirom da vlada velika potražnja za radnicima, i studenti iz Srbije mogu da okušaju sreću u Hrvatskoj i pokušaju tamo da zarade džeparac.

(dijaspora.news/telegraf.rs)