Ivan razmišlja kao falsifikator, kao tehnolog, kao hemičar i kao inženjer, a njegov izum primenjivaće se svuda u svetu (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Dobitnik je nagrade Svetskog zavoda za intelektualnu svojinu za izum kojim je moguće utvrditi geografsko poreklo vina, alkoholnih pića i meda.

Student treće godine doktorskih studija na Hemijskom fakultetu, Ivan Smajlović sigurno nije ni slutio kakvo će čudo da napravi, kada su kod njega 2007. došli sa inicijativom da pronađe način da otkrije ilegalnu proizvodnju jakih alkoholnih pića  i vina. Sve je započeto kako bi se zaustavilo trovanje naroda falš rakijom, a završilo se pronalaskom uz pomoć koga je moguće otkriti da li u vinu, alkoholnim pićima, ali i medu ima šećera ili vode i koje je njihovo geografsko poreklo. On je nedavno pobedio na takmičenju u kategoriji za pronalazača za pantent  i osvojio nagrdu Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. (World Intelectual Property Organisation – WIPO Medal for Inventors).

Koliko je svojim izotopskim konceptom i patentom malo dužeg naziva “Aparatura za utvrđivanje izotopskog sastava neizmenljivih atoma vodonika i deuterijuma u uzorcima etanola i postupak za utvrđivanje autentičnosti i geografskog porekla proizvoda” doprineo zaštiti potrošača i javnom zdravlju, tek ćemo imati prilike da svedočimo, ali je definitivno postavio nove standarde u ovoj oblasti.

Sve je počelo još 2007. godine, u trenutku kada je Srbija preplavljena falš rakijom, kada su došli iz Ministarstva poljoprivrede u privatnu laboratoriju u Bečeju gde je radio, da ih pitaju da li bi mogli pored osnovne kontrole kvaliteta da otkriju i ilegalne prakse u proizvodnji alkoholnih pića.

– U tom trenutku niko te analize u državi, ali ni u regionu nije radio, što se smatralo velikim izazovom. Pošto sam do tada kao stručni saradnik već bio postavio metodologiju za utvrđivanje osnovnog kvaliteta vina i jakih alkoholnih pića, ta tema me je zaintrigirala i počeo sam njom da se bavim. Nekako se potrefilo da je tih dana u laboratoriju stigao i ogromni tečni scintilacioni brojač (Liquid Scintilation Counter) – instrument koji se koristi za utvrđivanje niske radioaktivnosti (alfa i beta). Jedan serviser je pomenuo da je čuo da se merenjem nestabilnog izotopa ugljenika 14C u etanolu alkoholnih pića na ovom instrumentu može utvrditi autentičnost, odnosno da li je etanol sintetičkog porekla (napravljen sintezom u hemijskoj industriji) ili je prirodnog porekla (nastao alkoholnom fermentacijom iz metabolita biljaka). To je bio moj start i tad sam počeo da ulazim u ovu materiju – počinje svoju priču ovaj četrdesetjednogodišnjak.

Međutim, kako kaže, to je bio samo početak. Kao inženjer prehrambene tehnologije znao je da falsifikatori više koriste prirodne rafinisane etanole poreklom od industrijskih biljaka kao što je šećerna repa, kukuruz, šećerna trska i zato je nastavio dalje da istražuje i došao do oblasti koja se bavi stabilnim izotopima. Nedugo zatim predložio je menadžmentu laboratorije da se nabavi vrlo skup instrument IRMS (Isotope Ratio Mass Spectrometry) i instrument je nabavljen tokom 2008. godine.

– Od tog trenutka počeo sam da se bavim stabilnim izotopima ugljenika, kiseonika i vodonika i bio sam prvi na tom polju u regionu – govori Ivan Smajlović.

Nedugo nakon instalacije IRMS-a u laboratoriju je došao i g-din Katzlinger, menadžer kompanije koja je prodala instrument, i Ivan je tada imao priliku da ga pita sve što mu nije bilo jasno. Naime, g-din Katzlinger je Ivanu otkrio surovu istinu da samo sa tim IRMS instrumentom laboratorija neće moći da daje kompletnu informaciju o poreklu i autentičnosti vina i alkoholnih pića, jer laboratorija mora da kupi i treći instrument – NMR (Nuklearnu Magnetnu Rezonancu) i da plati licencu za korišćenje patentirane SNIF-NMR metode koja povezuje vrednosti ostalih analitičkih parametara koje se dobijaju na IRMS instrumentu.

– To je bio šok za mene, jer je je cena NMR instrumenta zajedno sa licencom za SNIF-NMR u tom trenutku bila oko milion evra! – kaže Ivan.

Kako je g-din Katzlinger nastavljao sa pričom ispostavilo se da se ovi poslovi u državama Evropske Unije poveravaju isključivo referentnim nacionalnim laboratorijama i da je to projekat koji traje već godinama. Taj razgovor je bio pravo otkrovenje za Ivana i već tokom razgovora je njemu sinula ideja za razvoj EIM-IRMS izotopskog koncepta.

BOLJA OD POSTOJEĆE NUKLEARNE MAGNETNE REZONANCE

– Ja sam g-dina Katzlingera slušao samo do trenutka kad je pomenuo patentiranu SNIF-NMR metodu. Dok je on nastavljao da priča u vezi čitavog tog posla u Evropskoj Uniji i sistema referentnih nacionalnih laboratorija, ja sam već u glavi sabrao dva sa dva i shvatio čitav koncept tog biznis modela i počeo da razmišljam kako to izvesti na ovom instrumentu koji ja imam na raspolaganju i u jednom trenutku ga prekinuo i rekao: “A šta bi se desilo ako bih ja uradio… G-din Katzlinger me je pogledao, ućutao, zamislio se i onda rekao: “Uradi taj eksperiment i javi mi rezultate” – nastavlja Ivan.

Nakon tri meseca od tog sastanka sa g-dinom Katzlingerom Ivan je napravio novu EIM-IRMS metodu (Ethanol Isotope Measurement – Isotope Ratio Mass Spectrometry). EIM-IRMS metoda se pokazala mnogo preciznijom od SNIF-NMR metode. Analiza korišćenjem EIM-IRMS metode traje svega 15 minuta, dok analiza uzorka etanola na SNIF-NMR traje do 6 sati i skuplja je po uzorku četiri do pet puta. EIM-IRMS metoda se može koristiti za detekciju ilegalnih praksi ne samo kod vrhunskih vina, već i kod vina bez geografskog porekla, dok SNIF-NMR se koristi samo za vrhunska vina sa poznatim geografskim poreklom.

Sa ovim pronalaskom Smajlović 2012. godine napušta laboratoriju za koju je radio, otvara svoju firmu i počinje da radi sa Kornel univerzitetom u USA (Cornell Stable Isotope Laboratory).

– Ovde sam u Srbiji sa profesorom Slobodanom Jovićem sa Poljoprivrednog fakulteta pripremao uzorke i išao na Kornel. Proveo sam tamo tri nedelje radeći na njihovom IRMS instrumentu i dobili smo rezultate koje smo publikovali kao naučni rad u svetskom referentnom časopisu. Posle toga su me zvali proizvođači opreme da održim predavanje na ALIMED svetskom kongresu hemičara iz oblasti stabilnih izotopa u Palermu na Siciliji. Sede glave sa evropskih univerziteta su mi prilazile posle predavanja i govorile: “Pa, mi nismo ni znali da to može tako” – nastavlja Smajlović.

Donekle očekivano, sa svojim timom 2015. godine osvaja nagradu na nacionalnom takmičenju “Najbolja tehnološka inovacija”. Smajlović je, u međuvremenu, za navedeni pronalazak metodu EIM-IRMS® ostvario patentnu zaštitu na najvećim tržištima sveta: na teritoriji Ruske Federacije, SAD i Evrope, a njegov pronalazak postao je sastavni deo zvanične srpske regulative u ovoj oblasti i zvanična metoda za utvrđivanje autentičnosti vina u Republici Srbiji.

Više o samom pronalasku možete videti na sledećem linku:

https://presentations.copernicus.org/EGU2014-7755_presentation.pdf

ZAŠTO INSTRUMENT NIJE NA HEMIJSKOM FAKULTETU

Hemijski fakultet u Beogradu, a preko JUP-a (Jedinica za upravljanje projektima) nabavio je IRMS instrument, a pošto niko nikada pre nije radio sa ovakvim instrumentom, Smajlović im je davao instrukcije za postavljanje te laboratorije. Naravno, njegova firma je potpisala i ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Inovacionim centrom Hemijskog fakulteta, a rukovodilac laboratorije na Hemijskom fakultetu je bio prof. dr Živoslav Tešić. Ivan je još uz to upisao i doktorske studije na Hemijskom fakultetu i mentor mu je bio upravo prof. dr Živoslav Tešić.

– Krajem 2015. godine i tokom 2016. godine radio sam na eksperimentalnom delu i provera je uspešno urađena. Profesor Tešić je zahtevao naučni rad i tokom 2016. godine smo ga i napisali. Početkom jeseni 2016 godine, jedan od najprestižnijih svetskih naučnih časopisa je uzeo u razmatranje moj rad, ali sam potpuno bio iznenađen kada se moje ime pojavilo na mestu drugog autora. Ja to nisam prihvatio s obzirom na to da je sam predmet naučnog rada bila moja zamisao i uključivala moju inovaciju i zahtevao sam izmenu redosleda autora i vraćanje mog imena na prvo mesto ili da se rad povuče nazad. Tada je došlo do prelomnog trenutka kada je Tešić dao usmeni zahtev da se prototip EIM-Modula, a koji sam upravo tih dana pred kraj 2016-te godine napravio, otkači sa IRMS instrumenta i skloni iz laboratorije.

Instrument je, kako kaže, potom poslat u Ameriku na Kornel i tamo su ga priključili, odradili sve analize i poslali mu potvrdu da radi. Sada ima dva svoja instrumenta i ni jedan ne daje rezultate u Srbiji jer nije u primeni!

Pošto tokom godina, zbog užasno teških uslova u kojima je razvijao ovu inovaciju, kao i činjenice da je tokom tog perioda bolovao i od raka od koga se uspešno izlečio, Ivan Smajlović se sve više okreće ka inostranstvu.

– Moj brat i ja smo dali oko 200.000 evra na patentiranje svega ovoga u svetu. Advokati u Americi naplaćuju od 800 do hiljadu i nešto dolara na sat da bi saslušali, pripremili i podneli zahtev za patent. Ivana ovo nije zaustavilo, EIM Modul je trenutno instaliran u dve laboratorije u svetu. Prvi je na Kornelu u USA, a drugi je instaliran u privatnoj komercijalnoj specijalizovanoj laboratoriji za utvrđivanje autentičnosti hrane u Austriji. Još tri EIM Modula su naručena za potrebe laboratorija u EU, a postoji i interesovanje u Ruskoj Federaciji.

JEDINA METODA KOJA JEDNOM ANALIZOM DAJE INFORMACIJU O AUTENTIČNOSTI MEDA

Smajlović ima svoju destileriju i takođe sa svojim kolegama radi na projektovanju mini pivara. Tokom prošle godine potvrdio je da je EIM metoda primenljiva i za testiranje autentičnosti meda.

– Trenutno u Srbiji niko ne radi autentičnost meda, a domaći med se izvozi u Nemačku i nemačke laboratorije naplaćuju te analize papreno. Moj EIM-IRMS koncept je jedina metoda na svetu koja može da da informaciju da li su dodavane različite vrste šećernih sirupa uključujući i invertni šećerni sirup poreklom od šećerne repe… Ni nemačke laboratorije nemaju mogućnost da daju ovakve rezultate i odgovore – s ponosom priča on.

Kako su do sada dve laboratorije ponovile njihove rezultate, treba im još treća da bi mogla da se odradi statistička obrada podataka i da se kaže koja je primenjivost tih rezultata. A dobro bi došla i podrška države.

– Brat i ja puno očekujemo od ministra za inovacije i tehnološki razvoj g-dina Nenada Popovića kod koga smo zakazali sastanak, nadamo se da ćemo rešiti probleme koje još uvek imamo u daljoj realizaciji i da će država pomoći našem start up-u.

I mi se nadamo da će za njih naći vremena, jer takvi su retki i zaslužuju to. Ipak je Ivan “naše gore list”, a mnoge svetske laboratorije nemaju mogućnost da daju rezultate i odgovore kakve je on dao.

(dijaspora.news/telegraf.rs)