Jugoslovenska pevačica i glumica Olivera Petrović, u javnosti poznatija kao Olivera Katarina, juče je proslavila 78. rođendan. Nazivali su je najvećom srpskom heroinom, voleo ju je Josip Broz Tito, zbog čega je bila gost na svim njegovim događajima, ali i mučena od strane tajnih službi.
U to vreme mnogi su je nazivali “fatalna diva”, a zbog toga je često znala da bude zabranjena, kako u matičnom pozorištu, tako i u javnosti, pa se uvek ispred publike vraćala još jača. Osvajala je brojne muškarce, a oni su isto tako patili za njom. Iza sebe ima uzbudljivu životnu priču, na kojoj bi joj pozavidele mnoge dame, koje su došle do svetske slave, kao što je to Olivera u jednom trenutku tokom rada u Francuskoj.
Rođena je 5. marta 1940. godine u porodici Petrović, u Beogradu. Oduvek je želela da bude pevačica, ali to njeni roditelji nisu razumeli. Po završetku osnovne škole upisuje današnju Petu beogradsku gimnaziju, kada se dešava i njena prva ljubav za tadašnjeg poznatog vaterplistu Milana Muškatirovića Galeta, sa kojim se zabavljala nekoliko meseci.
“Protiv svoje volje upisala sam se na Pravni fakultet. Nikada sebe nisam mogla da zamislim kao sudiju ili advokata, pa sam posle dva meseca studiranja pobegla u Pariz. Otac mesecima nije bio kod kuće jer je plovio Dunavom, a majka je, posle dugih razgovora, stala uz mene, spakovala mi pun kofer hrane i u rukavicu mi ćušnula nešto novca da mi se nađe. Mislila sam da ću brzo naučiti jezik i upoznati grad u koji su se zaljubljivali svi umetnici, ali pomalo sam se razočarala. Lutala sam po hladnom Parizu, od adrese do adrese, a onda me je drugarica preporučila svojoj gazdarici, udovici sa dva sina, koja je živela blizu Trijumfalne kapije”, prisetila se Olivera i dodala kako su izgledali dani u izgnanstvu:
“U Parizu sam radila od šest ujutru do dva po podne i posle godinu dana takvog života vratila sam se u Beograd. Dok sam živela u Parizu, bila sam jako upadljiva zbog svoje lepote i držanja, što je bilo veoma opasno. Ljudi su stalno nasrtali na mene, ali nikada nisam imala većih neprijatnosti. Tada mi se ozbiljno udvarao jedan riđ i vrlo zgodan monarh, čije ime ne mogu da obelodanim jer je i danas kralj jedne države. Ipak, nije uspeo da me osvoji jer sam bila zaljubljena u Milana – Galeta Muškatirovića, svoju tadašnju prvu veliku ljubav, čuvenog vaterpolo golmana koji je u to vreme bio na odsluženju vojnog roka u Zagrebu”, priseća se pevačica koja je po povratku upisala Pozorišnu akademiju, razišla se sa Galetom i upoznala poznatog kritičara Vuka Vuča.
“Stavila sam tačku na vezu sa Galetom jer sam imala osećaj da me on sputava. Nije mogao da podnese to što sam nakon napuštanja Pravnog fakulteta upisala glumu. Bio je mnogo ljubomoran i nije mogao da podnese ljubavne scene koje su neke uloge podrazumevale, zbog čega se i završila naša dvogodišnja ljubav. Pronašla sam ga na fakultetu i zapretila mu da ću se za dva meseca udati za bilo koga, samo da prekratim muke, ali nije mi palo na pamet da tako mogu i sebe da kaznim. Primljena sam na Akademiju, u klasu profesorke Ognjenke Milićević, zajedno sa Petrom Kraljem, Stanislavom Pešić, Milenom Dravić, Brankom Zorić… Godine 1962. desilo se čudo, dobila sam stalni angažman u Narodnom pozorištu, iako sam bila tek na drugoj godini fakulteta. Igrala sam naslovnu ulogu u Koštani. Još u toku proba bila sam nezadovoljna jer stvari nisu išle onako kako sam očekivala, a ta predstava trebalo je da bude moja velika šansa. Posle premijere osvanuo je tekst mladog kritičara Vuka Vuča, koji je za mene napisao da sam milolika priučena balerina. Ta rečenica zujala mi je u ušima i zaklela sam se da ću ga ošamariti kada ga budem videla. Posle nekoliko dana srela sam ga u Klubu književnika, skočila kao oparena, prišla mu i opalila mu žestok šamar”, objasnila je u svojoj knjizi glumica i dodala kako se dogodio njen prvi zvanični brak u životu.
“Nastalo je opšte ludilo, pljuštale su šaljive dosetke, atmosfera je postajala sve zagrejanija i u jednom trenutku on me iznenada upitao: Da li biste postali moja žena? Ostala sam bez reči, a svi glumci već su nazdravljali budućim mladencima. Ipak, bila sam zadovoljna jer sam čoveka koji mi se podsmevao naterala da me poštuje. Tada sam imala dvadeset godina i nisam baš znala šta radim. Kada je svanulo, nas dvoje smo se, obučeni u crno kao da smo krenuli na sahranu, našli pred matičarem. Stidljivo sam promrmljala: Da, a Vuk mi je tada prvi put prišao i poljubio me. Otišli smo u njegovu prelepu kuću na Senjaku i on je s vrata rekao dadilji da je doveo svoju ženu, Oliveru Vučo. Zamolio ju je da nam skuva kafu, a onda telefonirao Dagmar Stojanović kako bi joj saopštio da se oženio. Nisam znala da je s njom u vezi četiri godine i to me je osvestilo, pa sam zaplakala i promrmljala kroz suze da ga ne poznajem i ne volim. Poželela sam da što pre pobegnem, ali u tom trenutku zazvonio je telefon. Bio je to moj otac koji je s druge strane žice urlao i pretio da će me se odreći jer sam izazvala tragediju”, opisivala je ove detalje u knjizi Olivera, a malo je poznata činjenica je Miloš Žutić, koji je neverovatno bio zaljubljen u glumicu, hteo da se otruje zbog neuzvraćene ljubavi.
“Pokušao je da se otruje kada je čuo da sam se udala, a otac je tvrdio da će me ubiti ako mu se nešto desi. Osetila sam se krivom, zgrabila kaput i pobegla, ali takav osećaj slobode više nikada nisam doživela. Otišla sam kući, a otac mi je, čim me je ugledao, lupio šamar rekavši da sam obrukala kuću Petrovića i kako mi tu više nije mesto. Našla sam se na ulici i krenula ka Narodnom pozorištu, gde me je našao Vuk, očajan i osramoćen što mu je mlada pobegla. Nisam imala kud, pa sam mu se postiđena vratila. Naš brak nije funkcionisao, svađe su bile normalna stvar i on je sve više pio, a ja bivala sve očajnija. Nakon dve godine zajedničkog života, dok je Vuk bio u vojsci, odlučila sam da ga napustim. Kada sam mu to saopštila, skuvao je litar kafe i pustio gramofon. Satima smo sedeli uz Antonijev Adađo, plakali i opraštali se”, istakla je glumica nakon čega je od honora iznajmila garsonjeru, a od strane Mire Trailović preko noći je postala zabranjena u “Narodnom pozorištu”.
Ali došao je trenutak kada se Olivera strasno zaljubila u direktorka “Avala filma” Ratka Draževića, koji je zbog nje nekoliko dana pred ženidbu raskinuo sa Terezom Kulundžić, bivšom ženom Žarka Broza. Pozvao ju je i rekao da proda sve što imaju zajedničko u Londonu i dođe u Beograd da se venčaju. Međutim nakon raskida sa Terezom, započnje ljubavni život sa Oliverom, koji je trajao sedam godina, a glumica je opisala da je on zadužen za njenu sjajnu karijeru, ali nije želeo da mu rodi dete.
“Govorio je da majčinstvo nije za mene jer svaka žena može da rodi, ali ne može da postane Olivera. Spakovala sam kofere i iz Rima pobegla za Beograd, a on je tada počeo da pije i alkohol meša sa sedativima. Došao je za mnom u Srbiju i otišao u moju vikendicu u Sremčici. Petnaest dana sedeo je tamo, pio i čekao me sa napunjenim pištoljem. Do mene su stigle glasine kako namerava da me ubije. Pronašla sam ga i besno zaurlala na njega: Nisi hteo mog sina i moraš da budeš kažnjen za to! Posle toga pustio me je da odem”, iskrena je Olivera koja je svog drugog supruga, potpredsednika Beograda Miladina Šakića, poznavala još od rane mladosti, a sa kojim ima sina Maneta. Njegova prerana smrt okončala je njihovu ljubav.
O Oliverinom druženju sa prvim čovekom SFRJ Josipom Brozom Titom postojale su razne spekulacije, ali pevačica je bila odlučna da progovori o tome i trenucima kada su njegovi ljudi pokušali da je ubiju.
“Upoznala sam Tita, prvi put kada sam snimala na telviziji, posle uspeha u “Olimpiji” snimala sam “Nišku banju”. Od jednom čujem ja, Tito ušao u stido, otkud on sada. Seo za kamerom, vozi kameru i gleda u mene. Snimam me, otpustio kamermana. Tako da me je Tito tu snimao, a ja sam mu čestitala Novu godinu. Bila je i Jovanka posle. Verovatno sam ga poljubila ili on mene. Ne mogu tačno da se setim. Drugi susret je bio, kada sam sa suprugom Miladinom Šakićem koji je u to vreme bio potpredsednik grada čekala Novu godinu po protokolu. Bila sam sa njim za stolom, a tu je trebao da bude i Tito. U tom trenutku Milan Vukos koji je takođe bio jedan od potpredsednika grada, prilazi i govori: “Stari želi da ti pevaš, ajde brzo da ustaneš i da pevaš”. Počela sam da se pravdam šta da pevam, nemam ni orkestar. Rekao mi je ma imaš da ideš i da pevaš, Tozovca smo doveli on će te pratiti. Tu nije moglo da se kaže ne. Pevala sam “Đelem đelem” i ono što uvek pevam”, rekla je Olivera i dodala da nju Jovanka Broz nije volela.
“Uvek je lepo reagovao kada ja pevam. Čula sam da su mu puštali moje emisije sa televizije i da sam mu se dopadala kao pojava, pevačica i tako dalje. Mada ne volim da kažem pevačica. Znam kada sam se pojavila, Jovanka ga je gurnula i rekla: “Evo ti je”. To sam čula. Otkud znam da li je bila ljubomorna. Odavao je ukus ženskaroša. Bio je pravi muškarac, to je sto posto sigurno. Imao je neke opake oči, videla sam mu na Tari jako blizu oči. Oči zelene, sa jako žutim tačkama. Kasnije sam saznala da ga je Staljin jednom pitao, otkud tebi te oči risa”, prisetila se glumica i nastavila priču o maltretiranju Titovih službenika:
“Na Tari je bio veliki skandal za mene. Čudo neviđeno. To maltretiranje koje sam tamo doživela je za film. Tada sam treći put videla Tita. Pozvali su me u dom armije da me pitaju, da li bi ja išla? Iskreno da vam kažem da nisam bila udata to bih odbila. Zato što znam da je to uvek skopčano sa nekim problemima. Rekla bih da sam zauzeta ili bolesna, izvukla bih se nekako. Međutim da ne bih pravila probleme svom suprugu, prihvatila sam da idem. Tu me je jedan maltretirao i ponižavao, da li sam podobna ili nisam. Oni će da vide i procene. Stavio me je u podređen položaj. Ovamo me zovete, a sa druge strane proveravate. Očigledno je tu bilo više struja. Jedna struja je želela da budem, a druga ne. Rekli su mi da idem sa velikim orkestrom “Romane” to je ciganski orkestra i da pevam te pesme. Dođem na Taru i krene neviđeno šikaniranje. Ko me sve nije presšlišavao, bilo su različite službe. Hrvatska, savezni SUP, republička, vojna i svako vuče na svoju stranu. Sećam se general Ljubičić mi kaže: “Sada će Tito sutra ujutru da krene u šetnju, a ti ćeš da izađeš sa trubačima i zapevaš sa Ovčara i Kablara”. Od ranog jutra vežbam sa trubačim dok nisam promukla. Evo ga Tito ide i od jednom nema orkestar, neki narod silni doveli iz sela, došlo mnogo ljudi. Sve sagradili za tren oka i ja treba da pevam. Nema orkestra, u onoj gužvi, prilaze mi ljudi u civili i kažu idi pozadi. To nije bilo govora o ljubaznosti, bili su jako bezborazni. A onda mi prilaze ovi otpozadi i krenu da se deru na mene da izađem i pevam pred Tita. Kuku meni, izađem, nema orkestra, razbesni se i pukne mi film da ne mogu da trpim tu turturu. Udarim petom o kamen i počenm da vičem gde je taj orkestar? Ne krenem da pevam pesmu “sa Ovčara i Kablara” već “teraj mala ovce preko brega” iz revolta. Vidim lice šefa kabineta koji pokazuje gde to nađem da pevam. Ali prođe to nekako”, iskreno je ispričala.
“Otrovana sam tamo. Dali su mi nešto da sam dobila rane u ustima, grlo, usta, sve je to bilo u ranama. Hranili su me kap po kap. Ne znam ko me je tačno otrovao”, sa suzama u očima istakla je glumica.
Ostvarila se u preko trideset uloga, ali nikada nije želela da se obnaži, što je skupo platila.
“Svi reditelji su od mene tražili da se skidam, a to nikada nisam htela da prihvatim, zato sam odbijala uloge. Retko koji film je bio da reditelj nije hteo da me svuče. Bila sam istrajna i tu je bilo problema. Smatrala sam da ulaženje u moju intimu je nedopustivo. Ima jedan slučaj u filmu “Derviš i smrt” Zdravko Velimirović je nagovorio Voju Mirića, bez mog znanja i dopuštenja da povuče i pocepa haljinu u kadru. On je meni trgao haljinu, ali nije uspeo da me obnaži, odmah sam regovala i skupila ruke i poderanu haljinu. A dokle je to išlo, na svašta su bili spremni. Međutim, naprvila sam skandal kako su smeli to da se usude da mi urade, nisam to dopustila. Uspela sam da budem dosledna, ali sam platila cenu. Neke kolegnice smatraju da je dužnost od glumce da sluša sve što reditelj hoće, ne mislim tako. Nije potrebno biti nag da bi dočarao bilo koje stanje, mislim da je to neportrebno”, priča Olivera Katarina koja je obeležila ceo jedan period jugoslovenske kinematografije.
(dijaspora.news/kurir.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.