Veruje da će se u njihov kraj vinogradarstvo vratiti na velika vrata. Kao u vreme Karađorđa Petrovića, koji je takođe bio vinar.
Kragujevčanin Milija Marinković, diplomirani hemičar, bivši direktor poznate fabrike i sudski veštak, obnovio je pradedin vinograd iz 1923. u rodnom selu Lužnice i postao vinar. Kaže, u Šumadiji se vinograd ne zatire, nego prenosi sa generacije na generaciju.
U tome mu je pomagao presrećni otac Milan, starina koji je zbog vinograda zaboravio da mu je 80 godina i koji je sve stubove za špalir spremio i doterao u njivu. Proizvodnju vina će naslediti Milijin sin.
Marinković je diplomirao hemiju, specijalizirao organsku hemiju, bio direktor fabrike kože “Partizan”, a sada je sudski veštak za kožarsku tehnologiju i zaštitu životne sredine. Pored toga, bavi se ugradnjom opreme za arterijske bunare i individualne vodovodne sisteme. Mnogo radi.
– Ali, iako imam posla na nekoliko strana, to što sam rođen na selu vuče me njemu. Odrastao sam u kući koja je odvajkada imala vinograd, moj pradeda posadio je svoj 1923. godine, moji su bili vinari, pa ni ja nisam odoleo. Dugo sam samo o tome razmišljao. Pre dve godine iskrčili smo stari vinograd i na radost mog oca posadili novi. Već prvo vino dalo mi je podstrek da nastavim – priča Milija.
A do vinograda Marinkovića u selu Lužnice, u kraju poznatom kao Rajac, stiže se Karađorđevim putem, kraj koga je bila i voždova mehana na vrh brda.
Vinograd je na 60 ari, a zasađen je vinskim sortama grožđa – kaberne, prokupac i tamjanika. U prvoj godini roda Marinkovići su imali oko 500 litara vina. To je za ovu starost vinograda odličan prinos.
– Na srpskom tržištu je sve veća tražnja za domaćim, zdravim vinom. Kupac želi da vidi gde je raslo voće od koga su pravljeni džem, sok, vino i rakija. Sve se više traži kvalitet, sa minimalnim prisustvom “hemije” i ja ću uživati u tome da pravim kvaliteno vino, kao što su i moji preci pravili – kaže Milija.
Baš kao i ti preci, Milija je sa ocem, rođacima, komšijama i lužničkim sveštenikom, nedavno na Svetog Trifuna obišao vinograd, zalio lozu vinom, orezao prve čokote i pomolio se za dobar rod.
Njegov otac Milan kaže da je srećan što porodica posle toliko godina opet ima vinograd.
– Volim vinograd, ali to ti je veliki gospodin, mnogo traži. Kad ga prskaš, neće po jakom suncu, a neće ni kada nema sunca. Ko voli da radi, vinograd da sadi, odavno se zna. U moje vreme bilo je dovoljno dedino i očevo znanje o lozi i vinu, a sada se vinograd još više pogospodio, pa traži veće obrazovanje. Ali, ima ko ima i znanja i volje, hvala bogu – smeška se starina.
Veruje da će se u njihov kraj vinogradarstvo vratiti na velika vrata. Kao u vreme Karađorđa Petrovića koji je takođe bio vinar.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.