PRIČE IZ DIJASPORE: Ovaj Užičanin ugasio je firme u Srbiji, sada živi na Baliju i ima KARIJERU IZ SNOVA

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Dok većina nas pod “menjam život iz korena” misli na novu frizuru, više povrća i manje interneta, Užičanin Branko Milovanović (50) pre 10 godina odlučio je da u pravom smislu reči ostvari svoje snove – nekadašnji preduzetnik odbacio je kaput, a ronilačko odelo načinio svojom drugom kožom.
Danas živi na Baliju, drži kurseve ronjenja, a vreme provodi plivajući sa ajkulama i upoznavajući egzotične predele i drevnu kulturu Balinežana.

– Nakon što sam navršio 40. spakovao sam kofere i otišao iz Srbije, svestan da mi treba promena. Dotadašnju ljubav prema različitim ekstremnim sportovima pretvorio sam u karijeru – naučio sam da ronim, kao instruktor nekoliko godina radio sam na Kipru i Tajlandu, sve dok tokom proputovanja po jugoistočnoj Aziji, jedna poseta Baliju nije rekla da je ta zemlja stvorena za mene – priča nam Milovanović kako je sve krenulo.

Kako nam je ispričao, život je tamo takav da raspršuje sav stres koji “mi Evropljani taložimo u sebi”.

– Ljudi su uvek nasmejani i spremni da vam pokažu svoje najbolje osobine, a svet ispod mora toliko je bogat da ga samo oko centralne Indonezije ima više nego u celom ostatku planete zajedno – priča ovaj Užičanin.

Lepote Balija ovaj Srbin još otkriva i potom pokazuje svojim gostima – kako profesionalnim roniocima, tako i onima koji nikada ranije nisu obuli peraja, dok su njegovi snimci podvodnom kamerom prikazivani na TV stanicama “National Geographic” i “Discovery Channel”.

– Pri prvom zaranjanju svako doživi udar adrenalina i slatku euforiju zbog ulaska u nepoznati svet, kao i spoznaje bestežinskog stanja. Prvi zaron je uvek “ljubav na prvi pogled”. Kasnije se adrenalin izgubi, ali žudnja za svetom ispod površine mora postaje sve jača. Kod mene je to preraslo u ljubav prema istraživanju i dokumentovanju tog prostranstva kamerom, kao i prema prenošenju znanja drugim ronicima – kaže on.

Druženja sa ajkulama

Petlja je, ipak potrebna koliko i zanesenost, jer su lokacije do kojih Branko dolazi gliserima, a potom zaranja nekada i rizične za ronjenje zbog jakih vodenih struja, ali samim tim i zanimljive za ronjenje sa ajkulama, jer baš tu one vole da love.

– Moje kolege i ja sa ajkulama ronimo u otvorenoj vodi. Kavez je za ljude koji se boje ajkula, kao i za fotografe željne senzacionalnih fotki, jer da bi prizvali ajkule, oni bacaju glave tuna oko kaveza. Fotografišu ih kada su vrlo agresivne i ne mare što se mogu povrediti ako nekada ugrizu kavez. Mi ronimo sa ajkulama u njihovom prirodnom staništu i u njihovom domu se ponašamo kao dobri gosti. Samo tako otkrivamo njihovu pravu prirodu – kaže hrabri čovek.

Kako nam objašnjava, kada uoče ajkule, prilaze im roneći na većoj dubini nego što su one.

– Ako leži na dnu, i mi se spustamo blizu dna, jer ako smo iznad njih, uznemirićemo ih i one će otići. Sa opremom i mehurićima koje ispuštamo, za njih smo vanzemaljaci, no one su znatiželjne koliko i mi, te ako sve uradimo kako treba, družiće se sa mnom i mojim roniocima. Iako mogu da ih dodirnem, to ne činim, jer ni mi ne bi voleli da nas neki vanzemaljac čačka – sa osmehom će on.

Neverovatni prizori pod vodom

Pod plavo-zelenom površinom oko Branka plivaju i mante, džinovske raže čiji raspon krila seže i do sedam metara, mola-mole – najveće koštane ribe na svetu, teške po nekoliko tona, a onda i morski konjići i kornjače, ribe koje podsećaju na kineske zmajeve, trakaste jegulje i koralolike živuljke.

Malene crne ribe koje brane svoju teritoriju oko anemone, frkću na njega ako im se približi isuviše brizu, a uz zvuk sopstvenih mehurića on lako ulazi i u meditaciju tokom zarona. Bezbroj boja i tekstura, nijansi koje svoj pravi odraz dobijaju tek pod vodom, stvaraju svet snoviđenja, raskošan i veličanstven u isto vreme, toliko neobjašnjiv da je teško poverovati da sa kopnenim deli istu planetu.

Oduševljen onim što je video pod vodom, Branko je počeo da se bavi morskom biologijom, čije je bogatstvo do sada samo pet odsto istraženo.

Slikali smo istu mantu na tri kraja sveta

– Mante, ajkule i mola-mole imaju svoje “otiske prsta”, tačke na telu po kojima se svaka od njih razlikuje. Kada naiđemo na neku novu, fotografišemo je i unosimo u bazu podataka, a na neke stavljamo i satelitski tag da bi pratili njihovo kretanje. Upoređujući baze fotografija, jednom smo zapazili da smo Andrea Maršal u Mozambiku, moj prijatelj Rik na Mjanmaru i ja na Tajlandu u periodu od 15 meseci slikali jednu istu mantu – tako smo shvatili da se ove raže kreću po celoj planeti – objašnjava on.

Potpuno novima u bazi podataka dodeljuju imena – uglavnom srpska.

– Prvim mantama sam dao imena svoje dece – Ivana, Nikola i Marko, a onda i sestrića i sestričina, tako da ima dosta “srpskih” raža. Prva ajkula kojoj sam kumovao jeste Georgina – po junakinji iz Radovana trećeg. Kada sam je sreo, bila je u kasnoj trudnoći, već u 13. mesecu. Nakon porođaja, Georgina je odmah ponovo zatrudnela, iako ajkule obično prave pauzu od godinu dana. Ali eto, ona je “večno” trudna i bez muža – kroz smeh priča Branko i dodaje da se srpski na Baliju čuje i na kopnu – kada on doziva svoju mačku Milevu i psa Šabana.

Kao u “20.000 milja pod morem”

Nauka se sve češće osvrće na podvodni svet, tražeći inspiraciju za nove tehnologije, a Branko je imao priliku da bude deo toga.

– Jednom su mi došli gosti, naučnici koji su radili jedan novi projekat za NATO, i želeli da ih vodim na ronjenje sa mantama da bi ih snimali 3D kamerama. Mante imaju savršenu hidrodinamiku, a telo im je ogromne površine, odakle su oni dobili ideju da naprave veštačku mantu – solarni panel, sa autonomnim kretanjem, kamerama i radarima kojim će se snimiti i mapirati konfiguracija dna svih mora i okeana sveta. Manta bi onda kada joj baterije oslabe izranjala na površinu da se dopuni preko solarnih ćelija, posalje podatke satelitu i krene u novo zaranjanje. One bi mogle da zamene istraživačke podmornice sa ljudskom posadom– kaže Branko.

Pored džinovskih raža naučnicima su zanimljive i minijaturne životinje.

– Postoji jedna vrsta rakova, Peacock Mantis, koja drži ruke savijene ispred sebe, a na laktu ima nešto slično orozu na pištolju – kada se ruka otvori, kao da opali pištolj, i ona se kreće brzinom od oko 80 milja na sat, što je prebrzo za kretanje u vodi, koja je 784 puta gušća od vazduha. Na usporenom snimku se mogu uočiti mikro mehurici kavitacije nastali od kuvanja vode zbog brzine kretanja. Taj udarac rakovi koriste u borbi sa drugim vrstama rakova ili da razbiju školjku čijim mesom se hrane – nama bi za to trebala macola, a životinjici veličine dvadesetak centimetara samo brzina udarca. Sada se po ugledu na oblik njihove ruke proizvode propeleri za glisere i brodove – objašnjava on.

Na Baliju Branko je sonovao firmu “Zero gravity diving – Bali”, ronilački centar i turističku agenciju koja gostima organizuje kompletan odmor na ovom ostrvu – od smeštaja do aktivnog odmora, snorklinga, raftinga kroz džunglu u stilu Indijane Džonsa, druženje sa majmunima, obilazaka prirodnih lepota kao i neki od 6.005 hramova koliko ih ima na ovom Ostrvu bogova.

dijaspora.news/blic.rs