Hrvatski naučnik daje crne prognoze: Suše i uragani se više ne mogu zaustaviti, stižu nam nove agresivne ribe i komarci

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

On objašnjava da se na teritoriji Dalmacije neće više uzgajati određene sorte grožđa, kao ni kupus i krompir u Lici

Jedan od omiljenih hrvatskih naučnika i profesor na Prirodno – matematičkom fakultetu u Zagrebu, Branko Grisogono, dao je najcrnje prognoze o životu na ovim prostorima povodom globalnih klimatskih promena kojima svedočimo. To su uragani, katastrofalne suše, poplave, potresi, alarmantno topljenje leda na Zemljinim hladnim polovima, dramatično povećanje temperature, opasne agresivne ribe i komarci…

On u razgovoru za 24sata.hr objašnjava da se na teritoriji Dalmacije neće više uzgajati određene sorte grožđa, kao ni kupus i krompir u Lici.

– To se više, najverovatnije, ne može zaustaviti. Srljamo u vlastitu prošlost! Ugljenični dioksid i ostali staklenički plinovi deponovali su se već u okeanima i atmosferi, kao i toplina koja se sve više spušta u dublje slojeve okeana. Otopljenje se sad u okeanu vidi i na 600 do 700 metara dubine, a ne samo do 200 metara, što je bio slučaj pre 20 godina – objasnio je ovaj profesor koji je doktorat iz fizike stekao na prestižnom Institutu za istraživanje pustinje u Renu, u američkoj državi Nevadi, a kasnije nastavio postdoktorske studije na švedskom univerzitetu u Upsali.

Prema njegovom shvatanju, što je temperatura mora toplija, veća je mogućnost za nastanak ekstremnih pojava, poput uragana.

Oni se hrane iz termalne neravnoteže između okeana i donje atmosfere.

DOĆI ĆE AGRESIVNE RIBE

– Može se izbeći eksponencijalni rast temperature tako da smanjimo korišćenje fosilnih goriva, a upotrijebimo električnu i sunčevu energiju – tvrdi Grisogono.

Uveren je, međutim, da malo ko tako razmišlja, a ne pomažu ni političari koji izdvajaju premalo novaca za istraživanja.

– U Jadransko more doći će agresivne ribe koje će biti pretnja, a Plavac mali više se neće uzgajati u južnoj Dalmaciji jer će mu biti prevruće – navodi profesor i dodaje da će i kupus i krumpir u Lici i Dalmaciji postati upitni, ali da će zato, možda, Lika za 30 godina imati dobar rizling. A sve to ukoliko se globalna temperatura poveća za 4,8 stepeni, umesto samo 2 što bi bilo puno prihvatljivije i mogli bi da se s time bolje nosimo.

Podići će se nivo mora

– Tu je i dolazak novih vrsta komaraca, buba, leptira i ptica, dok će se neke naše domaće vrste ptica seliti više na sever. Severnije bi se mogla preseliti i vegetacija. Za to treba puno godina, ali je moguće – kaže i naglašava će se podići i nivo mora.

– Proračuni pokazuju da bi se nivo mora kod nas do kraja stoleća mogla podići za 20-ak cm. Spasit će nas visoke rive, ali na oprezu moraju biti neki od ostrva koji imaju niže rive i zapadna Istra. Ova poplava koja je bila u Ninu lako bi se mogla ponoviti. Uvjeren je da bi meteorološki radari uveliko mogli pomoći i predvideti svaku poplavu na Jadranu.

 

(Dijaspora.news/telegraf.rs)