Poznato je da brzina bure na Jadranu neretko doseže brzine vetrova karakteristične za uragane najviše pete kategorije koji idu od 252 kilometara na sat na više
Jedno od pitanja koja je poslednjih dana na društvenim mrežama i u komentarima u medijima otvorilo razaranje uragana Irma na Floridi jeste – “zašto orkanska bura ne uzrokuje slične štete?”
Naime, poznato je da brzina bure na Jadranu neretko doseže brzine vetrova karakteristične za uragane najviše pete kategorije koji idu od 252 kilometara na sat na više, piše “Index”.
Najveća brzina vetra u Hrvatskoj zabeležena je 23. decembra 2003. godine, na auto-putu A1, između tunela Sveti Rok i Maslenice, na vijaduktu Božići. Prema podacima Crometea, tada je jedan od retkih instrumenata za merenje brzine vetra koji je uopšte uspeo neoštećen da izdrži nalete vetra, zabeležio brzinu bure od 307 kilometara na sat.
Hrvatska ima bolju gradnju
Vlasta Tutiš, načelnica Sektora za vremenske analize i prognoze hrvatskog Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ), kaže da postoji više razloga zbog kojih bura ne ostavlja za sobom tako katastrofalne posledice, ali ističe da je najvažniji među njima tradicionalno solidna gradnja.
– Naša tradicionalna gradnja tokom istorije pripremljenija je za takve vetrove – ističe Tutiš.
– U SAD-u su kuće dobrim delom drvene, montažne. Ako pogledate snimke nakon prolaska uragana, videćete da su sve kuće koje su imale visoke standarde gradnje preživele. One su doduše poplavljene, međutim one zgrade koje su dobro građene su preživele. Naša gradnja u primorju je tradicionalno od kamena, a krovovi su snažni i teški, pokriveni teškim kupama. Osim toga, primorske ulice su krivudave kako bi usporile vetar. Zanimljivo je videti da je Trst, na primer, do sredine 20. veka imao čak rukohvate sa konopcima kako bi se ljudi mogli držati da ih bura ne odnese. Kada su se gradile primorske kuće, znalo se šta se i zašto gradi. U SAD-u neretko dominira drvena gradnja jer je drvo najdostupniji građevni materijal. Pre dolaska Evropljana tamo su živeli američki Indijanci. Oni su se sa svojim šatorima, zavisno od godišnjih doba i vremenskih prilika selili. Kasnije su tamo došli doseljenici sa severozapada Evrope, gde je gradnja porodica kuća takođe bila tradicionalno drvena – pojasnila je Vlasta Tutiš za “Index”.
Uragani su veći, trajniji i vlažniji
Osim što je naša gradnja otpornija, treba imati na umu da je generalno teško upoređivati buru i uragane. Uragani su značajno dugotrajniji i mnogo veći vetrovi. Oni traju nekoliko dana, a zahvataju područja koja su široka stotinama kilometara. Bura je pak lokalna pojava, a njeni najsnažniji udari uglavnom nisu trajni.
– Mehanizam stvaranja bure je sasvim drugačiji. Ona nosi lokalne vetrove, a takođe najčešće donosi suv vazduh. To su tzv. anticiklične bure. Ponekad postoje i bure koje su ciklične, vezane za ciklone na Jadranu, ali one su ređe. Bura je uglavnom vezana uz brda, kotrlja se niz njih, duva prema moru i donosi vedrinu, a ne oblake. Nastanak uragana nema veze s planinama. Oni se stvaraju u tropskim područjima nad okeanima i sa sobom obično nose velike količine kiše – istakla je Tutiš.
Pogledajte video:
(Dijaspora.news/telegraf.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.