Ljudi

FILMSKA LJUBAV ZORANE MIHAJLOVIĆ: Voleli su se kao tinejdžeri, a onda se nisu videli 20 godina

By admin

Posted on 05/08/2017

Potpredsednicu Vlade Srbije i ministarku građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Zoranu Mihajlović navikli smo da viđamo na putevima i gradilištima ili u Vladi Srbije na sastanicima. Zorana priznaje da je u životu pokreće ljubav, i koja voli, kao i mnoge žene, modu. Zorana na emotivan način priča o romansi koju ima sa biznismenom Vladimirom Atanackovićem, sa kojim se zabavaljala još u srednjoj školi. Njena ljubavna priča je poput scenarija za neki romantičan film, piše Blic.

Filmska ljubav

Ona i Vladimir, ili Ada, kako ga zove, upoznali su se i zavoleli još u srednjoj školi. Bili su drugovi, a onda se u trećoj godini rodila ljubav koja je trajala sedam godina. Nakon što su maturirali, putevi su im se razdvojili. Vladimir je otišao u van Srbije na usavršavanje i nije se vratio, a Zorana se u međuvremenu udala i rodila sina Dragana. A onda su se posle dve decenije za jedno novogodišnje veče ponovo sreli i osećanja su se vratila.

“Ada je moja prva ljubav, koja traje evo već 27 godina. Imali smo period kada smo bili razdvojeni, živeli smo odvojene živote i probali nešto novo. A onda smo se ponovo našli i shvatili da je to je to. Možda je baš to razlog našeg opstanka, to što smo se sada kao zreli ljudi sreli i što znamo šta hoćemo”, kroz osmeh kaže Zorana. Priznaje da ona i Vladimir nisu imali nesuglasice, ni kada su se rastali kao tinejdžeri, ni sada kada su ponovo zajedno.

“Krize u ljubavi postoje samo u zavisnosti od onoga što vas pokreće. Ako između dvoje postoje ljubav i poštovanje i ako ih to pokreće, onda ta ljubav mora da opstane bez obzira na teške trenutke. Ako ste borac i imate energiju da čuvate ono što volite, onda ćete uspeti. Nas dvoje ne gledamo ko će kome prvi da popusti u nečemu, sve rešavamo dogovorom, mada ruku na srce, nije ni bilo mnogo teških situacija”, kaže Zorana.

Ona i Vladimir započeli su zajednički život pre pet godina, a sa njima je i Zoranin petnaestogodišnji sin Dragan, tako da su njih troje jedna srećna porodica. Posebno je radosna što je Dragan prihvatio Vladimira i što njih dvojica imaju dobar odnos.

“Naravno da ga je prihvatio, jer onako kako se osećate, tako živite i radite”, ističe Zorana kroz zadovoljan osmeh.

Iako njen radni dan traje mnogo duže nego nekim drugim ženama, Zorana nađe vremena i za sebe, kafu sa prijateljicama, razgovor sa sinom, romantičnu večeru ili odlazak u pozorište sa Adom i izlaske. Zorana priznaje da kada napusti fotelju ministra, želi da vodi uobičajen život jedne žene, majke i prijateljice.

Nerviraju je nevaspitanje i laž

Posao kojim se Zorana bavi i te kao zna da bude neprijatan i naporan. Politička borba u Srbiji može da prekorači neke normalne granice.

“Uvek me iz takta izbace laž, potcenjivanje, nevaspitanje i bezobrazluk i to uvek jasno pokažem. Mada, kako brzo planem, tako me i prođe. Nisam ni preka ni zlopamtilo, ali onima do kojih mi je stalno uvek jasno kažem kada sam i zašto ljuta. Ostalima ne, jer to ne zaslužuju”, kaže Zorana i priznaje da žene u politici pre ili kasnije počnu da se ponašaju kao političari, ali ne odustaje od borbe za žensku politiku.

“Nije lako ženama u politici i one, da bi opstale, lako pristaju na to da se ponašaju isto kao muškarci političari. Nije ni meni lako, ali se borim protiv tih stereotipa. Prkosim tim šablonima da su žene uvek iza, a da muškarci vode posao. Svojim primerom hoću da pokažem da žene, na svoj ženski način, i te kako mogu da obavljaju najodgovornije poslove u Srbiji”, kaže Zorana.

Sin želi da bude hirurg

Na pitanje da li će sin Dragan nastaviti njenin stopama i da li bi mu savetovala da bude političar, Zorana Mihajlović se zamislila.

“Dragan prati politiku, zna sve gde sam bila, zna šta je ko izjavio i već ima izgrađeno mišljenje o pojedinim stvarima u politici. Zasada želi da bude hirurg, mada to se menja. Meni je važno da stekne obrazovanje, da bude vredan i da na svom poslu, koji god da radi i za šta god da se odluči, daje svoj maksimum. I to mu uvek savetujem, da ne bude izolovan, da pomogne uvek kada može i da svaki dan zna šta je uradio.”