Nedoumice vernika: Evo zašto ljubimo sveštenika u ruku i od koga treba da uzmemo blagoslov

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Kada se nađete među sveštenicima ili monasima pa čak i episkopima (vladikama), blagoslov se uzima samo od jednog lica

Mnogi vernici se nađu u neprijatnoj situaciji kada u crkvi uzimaju naforu i vide da svi ljube ruku svešteniku, pa i sami učine isto, a čak ni da ne znaju šta taj čin predstavlja.

Neće svaki vernik postupiti isto. Oni koji u crkvu odlaze da upale sveću i koji ne priznaju sveštenike i monahe verovatno će skrenuti pogled i izbeći susret. Možda će eventualno procediti jedno hladno “Dobar dan”. Za njih su sveštenici zelenaši koji voze džipove i pljačkaju narod. Takvi vernici ni ne znaju šta znači blagoslov, a kamo li kako se pravilno uzima – počinje priču otac Nikolaj.

Čin ljubljenja ruke sveštenom licu je završni deo uzimanja blagoslova.

– Blagoslov označava konkretan čin i radnju kojom se priziva blagodat Božija radi osvećenja lica i predmeta kao i za otklanjanje svega što smeta spasenju vernih. Dejstvo blagodati se prostire kako na čoveka tako i na predmete i sile oko njega – objašnjava otac Nikolaj.

Kada se nađete među sveštenicima ili monasima pa čak i episkopima (vladikama), blagoslov se uzima samo od jednog lica i to onog najstarijeg po činu. Kao izraz izuzetnog poštovanja, prilikom blagoslova se čini “mala metanija”, gest prilikom kog se osoba koja uzima blagoslov savija i dodiruje zemlju prstima.

Otac Nikolaj otkriva i još jednu čestu grešku mnogih vrenika – pogrešno je jednom rukom uhvatiti šaku sveštenika i prineti je usnama.

– Prilikom uzimanja blagoslava, šake se postavljaju kao i prilikom uzimanja nafore, unakrsno, desna preko leve, a nakon što svešteno lice nacrta krsni znak u vazduhu i spusti ruku u vaše prekrštene šake, celiva mu se ruka.

– Celiv jeste poljubac koji u sebi ne sadrži elemente erosa. Ruka sveštenika u tom slučaju predstavlja nevidljivu ruku samog Hrista Spasitelja. Kako kaže sveti Jovan Zlatoust, “ne blagosilja čovek, već Bog njegovom rukom i jezikom”. To je jasno i iz sveštenikovih reči: “Bog neka blagoslovi!” – ističe otac Nikolaj.

Prilikom davanja blagoslova, sveštenik prste desne ruke savija tako da oni čine slova IS HS, takozvani “Hristogram”, i to tako što kažiprst ostaje uspravan, čineći slovo I, srednji prst se savija u polukrug, čineći slovo S. Domali prst se ukršta sa palcem, čineći slovo H, i na kraju se i mali prst savija polukružno čineći još jedno slovo S. Sa obe ruke ima pravo da blagosilja samo episkop, što se može videti na arhijerejskoj Liturgiji.

– Da li će u samom činu blagoslova sveštenik samo ovlaš nacrtati krsni znak u vazduhu i na brzinu blagosloviti ili će sa sveštenim strahom prizvati ime Božije, to zavisi od načina na koji se blagoslov traži, ali i od samog sveštenika ili monaha – zaključuje otac Nikolaj razgovor.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)