Profesor Đurica Popović, direktor Instituta za Pečurke možda jedini za sada na planeti, uspeo da stvori pečurku Cordiceps Sinensis, van njenog prirodnog staništa – Himalaja.
Definitivno je ova pečurka nešto najlekovitije što je priroda stvorila, najači je prirodni antibiotik na svetu, (1kg košta do 50 000 eura) i što je zanimljivo veoma je mala i raste iz glave insekta.
Više od 20 godina, Đurica Popović, diplomirani biolog-geneticar, jedan je od uspešnih članova naučnog tima SANU (Srpske akademije nauka).
Tragajući za najdelotvornijim pečurkama koje bi se mogle primeniti u proizvodnji preparata protiv zdravstvenih problema, naš sagovornik je sa svojim timom došao do velikog otkrića: uspeo je da uzgoji veoma skupocenu gljivu Cordyceps Sinensis koja uspeva na području Nepala i Tibeta. Sve najveće svetske medicinske ustanove su potvrdile njenu ogromnu lekovitost.
Veoma je neobično kako ova gljiva raste. Naime, razvija se iz jedne vrste gusenice ili mrava koji progutaju njenu sporu, i zbog velike količine proteina iz utrobe insekta izraste Kordiceps.
U početku je biolog genetičar Đurica Popović gajio šampinjone, od micelijuma, substrata, do gotovog proizvoda, prvenstveno u komercijalne svrhe, a onda se okrenuo istraživanjma koja su mu u svetu donela priznanja – neobičnim i veoma lekovitim pečurkama.
– Pridružilo mi se nekoliko kolega, i formirali smo tim. Došli smo do saznanja da su šampinjoni nezdrav proizvod, jer se mora primeniti hemija da bi ostali beli. Tada smo se medju prvima u Jugoslaviji usmerili na proizvodnju daleko zdravijih bukovača i dobili zadovoljavajuće prinose bez hemije. Tražili smo način da uzgajamo neke gljive koje se uopšte ne gaje na ovim prostorima, pa ni u ovom delu sveta. Započeli smo, najpre, sa smrčkom, koji se u svetu uzgaja u strogo kontrolisanim uslovima, u laboratorijama, i uspeli u tome. Smrčak ima izuzetno lekovita svojstva – osam aminokiselina koje su relativno retke i koje ljudski organizam ne sintetiše.
Osim toga, veoma je ukusan.
Sledeći potez bio je – gajenje vrganja, vrste gljiva koja raste u simbiozi za travama. Uspeo je da se napravi micelija i da se ubrza rast ove pečurke gde je nema dovoljno, kao što je, recimo – Obedska bara. Istraživali su i njegova lekovita svojstva, a onda je naš sagovornik došao na ideju da osnuje Institut za pečurke, gde bi se obavljali eksperimenti sa lekovitim supstancama gljiva, ali i nekih zanimljivih biljaka.
“Obezbedio sam visokostručni kadar, a državne ustanove – Institut nuklearnih nauka Vinča, instituti na Torlaku, dali su svoje laboratorije.
Mogućnost istraživanja i izvodjenja eksperimenata u laboratoriji omogućila je da proširim asortiman gljiva koje istražujemo. Tako smo se počeli baviti tartufom, izuzetno skupom, ali isto tako lekovitom vrstom zbog velike količine sadržaja aminokiselina. Rusi zastupaju lečenje aminokiselinama, jer su jedine supstance koje mogu da produ kroz sve ćelijske membrane.
Istaživanja su pokazala da tartuf, u sadejstvu sa nekim biljkama iz Polinezije, može da napravi 22 aminokiseline, koliko ih ukupno i ima, što govori o dragocenosti ove gljive po zdravlje. Takodje, gajimo i šitake, koja je za mene carica medu egzoticnim gljivama zbog svojih mnogostrukih lekovitih svojstava“.
Vremenom on je i kordiceps sinensis, umesto iz glave insekta, uspeo da uzgoji na sasvim originalan način – na žitnoj garki kukuruza.
“Inficirao sam kukuruz bolešcu koja se zove garka, u odredenom periodu rasta tretirao sam je zmijskim otrovom, i iz toga je izrastao Kordyceps. Važno je reći da se to može postići samo na jednoj vrsti kukuruza – peruanskom, koji ima 40 odsto polisaharida.“
Ova gljiva je najjači prirodni antibiotik na svetu koji neutrališe toksine, podstiče regeneraciju ćelija i ima snažno antitumorno dejstvo. Stavljamo je u proizvode – šest preparata koje smo sertifikovali, a u kojima su sadržane još neke medicinske gljive snažnih lekovitih svojstava. Vrednost Kordicepsa ne uračunavamo, jer bi onda preparati bili preskupi.
Preparati su potpuno prirodni, bez hemije i kontraindikacija. Zahvaljujući tome što su sve pečurke koje sačinjavaju preparate proizvedene u Srbiji – njihova lekovita svojstva se maksimalno usvajaju, jer ljudsko telo poseduje receptore koji najbolje prepoznaju samo autohtone vrste ( koje rastu na istom podneblju gde i onaj ko ih koristi ).
(Dijaspora.news/balkanekspress)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.