Sitan grubijan koji je obožavao da vuče devojčice za kosu i gađao kamenjem bebu u ogradici. Muška alapača koja nikad ne priznaje da je pogrešio i hvali se da je narušio ugled nastavnika muzičkog. Razmetljivac koji je živeo za aplauz navijača i razbijao bejzbol palicu od besa ako ne pobedi. Arogantan tip, koji voli da zapoveda, osetljiv, odlučan i ne baš fin prema damama – da li vas kratak opis dečaka koji je odrastao u predgrađu Njujorka 1950-tih godina podseća na izvesnog odraslog muškarca, koji trenutno defiluje svetskom scenom?
Tramp je rođen 1946, kao četvrto od petoro dece bezobzirnog građevinskog magnata Freda Trampa i njegove supruge Meri, imigrantkinje iz Škotske, koja je pobegla iz siromaštva i upoznala Freda na igranci u Njujorku.
Kada se Donald rodio, već su bili bogati. Stanovali su u vili sa 23 sobe u luksuznoj četvrti Džamajka estejts u Kvinsu. Imali su šofera, kuvaricu, televizor u boji i dva “kadilaka” s personalizovanim registarskim tablicama.
Komšije, drugovi i nastavnici i danas pamte kada je lopta upala u dvorište Trampovih i Donald zapretio deci da će ih tužiti ocu i pozvati policiju.
Denis Bernham, koji je stanovao u komšiluku, još je puzio kada ga je majka nakratko ostavila u ogradici u dvorištu. Kada se vratila, videla je aktuelnog američkog predsednika – imao je pet-šest godina – kako stoji pored ograde i gađa dete kamenjem.
Stiven Nahtigal, danas 66-godišnji lekar, rekao je da nikada nije zaboravio kada je Tramp, koga je opisao kao “grubijana dugog jezika”, skočio s bicikla i počeo da bije drugog dečaka.
U privatnoj osnovnoj školi “Kju Forest”, brzo je postao ozloglašen, jer se družio s bandom dečaka koji su vukli devojčice za kosu i pričali na času.
Sam Tramp je priznao da je voleo da pravi probleme u osnovnoj školi.
– Rado sam to činio i voleo sam da testiram ljude. Nisam bio toliko zlonameran koliko sam bio agresivan – rekao je mnogo godina kasnije i hvalio se da je kao osmogodišnjak skoro izbačen iz škole kada je podrio autoritet nastavnika muzičkog zato što “sam smatrao da nema pojma o muzici”.
Nastavnik Čarls Voker, međutim, tvrdi da je reč o preterivanju i pamti malog Trampa kao nekog ko pre svega ima potrebu za pažnjom. Kada su mu na samrtnom odru rekli da se kandidovao za predsednika, Voker je navodno rekao da je Doni i sa deset godina bio “malo g…o”.
Brkati Tramp Stariji bio je strog otac, odlučan da učini sve kako bi mu sinovi očvrsli i pošli njegovim stopama kao bezobzirni, štedljivi biznismeni.
Mladi Donald i njegov školski drugar Piter Brant, koji je kasnije postao medijski magnat, nalazili su smirenje tako što su subotom ujutro odlazili na Menhetn i vozikali se po gradu.
“Priča sa zapadne strane”, mjuzikl o sukobljenim bandama, u to vreme je bio hit na Brodveju i momci su kopirali gangstere, tako što su kupovali skakavce.
Kada je autoritativni otac otkrio Donaldovu zbirku noževa, odlučio je da je krajnje vreme za drastične mere.
Godine 1959. poslao ga je na Vojnu akademiju u Njujorku, školu i internat u kojoj je vladala stroga disciplina, oko 100 kilometara od grada.
Neki spekulišu da se Tramp nikada nije pomirio s time što ga je otac, koga se toliko trudio da imitira, tako strogo kaznio. Morao je da se povinuje strogom režimu vodnika, koji je šamarao đake ako ga nisu slušali i kažnjavao loš uspeh tako što ih je terao da boksuju jedni druge.
Prestupi su bili neuglancane cipele, “nepravilan hod” i “držanje devojke za ruku”. Kasnije je vodnik Teodor Dobajas pričao da je Tramp “samo hteo da bude prvi u svemu – i da drugi znaju da je on prvi”.
Tramp je imao i nežniju stranu: voleo je da sluša Elivsa Prislija i Džonija Metisa. Čovek, danas poznat po narandžastom tenu, povremeno bi zašrafio ultraljubičastu sijalicu iznad kreveta da bi preplanuo.
– Idemo na plažu – rekao bi cimeru u šali.
Na poslednjoj godini akademije, postao je poznat po tome što je dovodio devojke u krug akademije i razmetljivo im pokazivao okolinu.
– Bile su prelepe devojke, koje su se oblačile u (luksuznoj robnoj kući) “Saks na Petoj aveniji” – kaže Džordž Vajt, nekadašnji Trampov školski drug. On im to nije uvek vraćao na lep način, pa je tako jednom prilkom jednu od njih nazvao “psom”. I pored toga, na poslednjoj godini akademije stekao je nadimak “Zavodnik”.
Posle akademije, čak pet puta je izbegao mobilizaciju za rat u Vijetnamu i krenuo očevim stopama, putem biznisa.
– Kada pogledam sebe u prvom razredu i sada, uglavnom se nisam primenio – rekao je Tramp jednom biografu. “Temperament mi je isti.
(dijaspora.news/blic)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.