Dijaspora

2.200 ljudi za pet godina tražilo srpski pasoš: Najviše zahteva iz bivše SFRJ, pa iz Azije i Zapadne Evrope

By admin

Posted on 18/02/2018

U poslednjih pet godina je blizu 2.200 ljudi tražilo pasoš Republike Srbije, što je gotovo za trećinu više u odnosu na period do 2013. godine.

Uprkos tome što u Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da ne vode evidenciju o broju podnetih zahteva za sticanje državljanstva po nacionalnosti, srpsku putnu ispravu, pored građana iz bivših republika SFRJ naviše traže stranci iz Azije, zapadne Evrope, itd.

Stranci uzimaju srpsko državljanstvo uglavnom zbog brakova sa građanima Srbije, ali nisu retki oni koji to rade zbog školovanja ili posla, navodi list.

– Zakonom o državljanstvu Republike Srbije predviđeno je da se državljanstvo naše zemlje stiče poreklom, rođenjem, prijemom i po međunarodnim ugovorima – rekli su u MUP-u za “Novosti”.

Da bi jedan stranac dobio srpsko državljanstvo, potrebno je da bude punoletan i poslovno sposoban. Osim toga, pre podnošenja zahteva mora da ima najmanje tri godine prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, otpust iz stranog državljanstva, kao i potpisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. Na pasoš se čeka između 30 i 60 dana.

– O zahtevu za izdavanje putne isprave nadležni organ je dužan da se izjasni u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, odnosno 60 dana ako je zahtev podnet preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije – kažu u MUP-u.

Pasoš se izdaje u periodu od dva do tri dana kada je u pitanju Beograd i do sedam u unutrašnjosti. Ipak, mnogi poznati stranci su dobili srpsko državljanstvo po skraćenom postupku, jer imaju određen ekonomski, kulturni, sportski ili naučni značaj za Republiku Srbiju. U takvim slučajevima, umesto MUP, odlučuje srpska vlada.

U poređenju sa propisima za prijem u državljanstvo drugih zemalja, srpski spadaju u liberalnije. Na rang listi pasoša, urađenoj prema broju zemalja u koje vlasnik može da ide bez vize, Srbija je zauzela 41. mesto u svetu, jer isprava omogućava slobodan odlazak u 119 zemalja.

Britanski glumac Rejf Fajns se od septembra diči srpskim pasošem, jer je, kako je tada izjavila premijerka Srbije Ana Brnabić, svojim angažovanjem u svetu na najlepši mogući način promovisao Srbiju, njenu kulturu i ljude. Pre Fajnsa, državljanstvo su dobili proslavljeni holivudski glumac Stiven Sigal, baletski igrač Sergej Polunjin, fudbaler Gabrijel Kleverson Korova Kleo, bivši košarkaši Crvene zvezde Demarkus Nelson i Čarls Denkins, kao i ruski džudista Aleksej Nefedov.

Da se postupak dobijanja isprava ne odvija tako brzo, čak i kada su poznati u pitanju , pokazuju primeri Arnoa Gujona i pokojnog reditelja Timotija Džona Bajforda.

Francuski humanitarac Gujon je čekao više od decenije na srpsko državljanstvo, iako je deset godina imao organizaciju “Solidarnost za Kosovo” i ženu Srpkinju.

Reditelj kultnih dečjih emisija “Neven” i “Poletarac” i jedan od osnivača programa za najmlađe na RTS na pasoš Srbije je čekao 33 godine iako je sve vreme živeo u Beogradu sa suprugom Srpkinjom.

(dijaspora.news//Tanjug)